Ćelije raka bešike sa nedostajućim Y hromozomom bolje su pripremljene da izbegnu naš imuni sistem, prema novoj studiji na miševima koju su sproveli istraživači iz medicinskog centra Cedars-Sinai i Državnog univerziteta Ohajo u SAD.
Ovo otkriće na neki način objašnjava zašto toliko slučajeva specifičnih karcinoma sadrži ćelije koje više nemaju muški polni hromozom i potencijalno zašto su muškarci statistički skloniji raku.
Kao i boja kose, elastičnost kože, pamćenje i vid, Y hromozom ima naviku da nestane kako starimo, ostavljen dok se ostatak naše genetske biblioteke kopira i prenosi u novu novu ćeliju.
Uglavnom, čini se da se relativno dobro snalazimo i bez toga, bar neko vreme. U poređenju sa 156.000 baznih parova koji čine Ks hromozom, sitni snop DNK koji pokreće muške polne karakteristike sadrži samo 57.000 baznih parova informacija, kodirajući različite gene koji ne izgledaju previše kritični za život.
Ipak, jasno je da nešto u tim sekvencama mora da napravi razliku kada je u pitanju opšte zdravlje. Na primer, gubitak hromozoma u tkivima koja proizvode krvne ćelije je loša vest za funkciju srca. Negde između 10 i 40 procenata karcinoma bešike takođe sadrži ćelije kojima nedostaje Y hromozom, što nagoveštava skrivene zaštitne funkcije.
Da bi ih pronašao, urolog Cedars-Sinai Dan Theodorescu predvodio je tim naučnika u istraživanju prognoze raka mokraćne bešike na modelima miševa, potvrđujući rezultate analizom pojedinačnih ćelija uzetih iz raka bešike kod ljudi.
Ćelije miševa koji su prirodno izgubili svoj Y hromozom ili su ga uklonili uređivanjem gena CRISPR-Cas 9 rasle su manje-više isto kao ćelije sa polnim hromozomom kada su posmatrane in vitro.
Unutar miševa, razlika je postala mnogo očiglednija. Rakovi bez Y hromozoma postali su daleko agresivniji, rastući skoro dvostruko brže od njihovih genomski kompletnih verzija.
Razbijanje ključnih imunih gena kod I-pozitivnih miševa još jednom je izjednačilo stope rasta, što implicira da je nešto u hromozomu olakšalo antitumorski adaptivni imunitet tela. Dalja analiza je potvrdila da su dva specifična gena – KDM5D i UTI – prvenstveno odgovorna za dodatnu zaštitu.
Skeniranje kroz proteine koje proizvode ćelije raka miša i upoređivanje kritičnih imunih ćelija prisutnih u dva različita tipa tumora pomoglo je da se slika dodatno popuni, sugerišući da su T limfociti koji se bore protiv raka brzo iscrpljivali u svom napadu na ćelije kojima su nedostajali geni.
Probiranje baza podataka o proteinima aktivnim u raku bešike kod ljudi podržalo je nalaze mišjih modela, potvrđujući da prisustvo I hromozoma u ćelijama bešike proizvodi važne proteine koji pomažu u napadu imunog sistema na rastući tumor.
Ne samo da ovo medicinskim specijalistima daje nešto na šta treba da traže u određivanju agresivnosti karcinoma bešike, već su dalje eksperimentisanje takođe pokazalo da Y negativni tumori dobro reaguju na vrstu lečenja raka poznatog kao inhibitor imunološke kontrolne tačke.
Ako ste inspirisani da svojim Y hromozomima date veliki, srdačni zagrljaj i kažete im da ih nikada nećete pustiti, možda biste želeli da sačekate.
Još jedno nedavno objavljeno istraživanje istraživača sa Univerziteta Teksas u SAD procenilo je polne razlike kod kolorektalnog karcinoma kod miševa, pronalazeći slične razlike kao one merene među ljudima.
Analiza poznate mutacije otkrila je da ona reguliše gen na Y hromozomu koji je prvenstveno odgovoran za davanje tumora u pokretu oko mišjeg tela. Taj gen Y hromozoma je KDM5D, jedan od specifičnih gena identifikovanih kao zaštitni kod raka bešike.
U zavisnosti od tipa tkiva, ovaj mali ‘pamflet’ hromozoma mogao bi biti oružje za borbu protiv raka ili priručnik kako da tumor otplovi i napadne nove organe. Zavisi samo od koje bolesti želite da budete u najvećem riziku.
Sa studijama koje sugerišu da bi Y hromozom mogao da se pojavi kao evoluciona moda, teško je znati da li treba da slavimo ili da se žalimo.