Tim istraživača je pokazao da očigledna nesposobnost dece da obraćaju pažnju omogućava im da nadmaše odrasle kada je u pitanju zadržavanje informacija koje su im naložene da zanemare.
Studija istraživača pokazuje da, kao što se i očekivalo, odrasli odlično usmeravaju pažnju na dodeljeni zadatak i ne obraćaju pažnju na informacije koje im je rečeno da ignorišu.
Deca, s druge strane, uzimaju sekundarne informacije koje im je naloženo da ignorišu kada dobiju isti zadatak. Informacije se zatim kodiraju u njihovim mozgovima.
„Ono što smo otkrili je da dečji mozak može da drži informacije na način na koji mozak odraslih ne može“, kaže Iaelan Jung, koja je radila na studiji kao postdiplomac na Univerzitetu u Torontu i na svom trenutnom mestu postdoktorskog istraživača na Univerzitetu u Torontu.
„Iako nije strana ideja da deca imaju slabije sposobnosti pažnje od odraslih, nismo znali kako će ta slaba pažnja uticati na način na koji njihov mozak prima i drži druge informacije“, kaže ona. „Naša studija popunjava ovu prazninu u znanju i pokazuje da slaba pažnja dece dovodi do toga da drže više informacija iz sveta nego odrasli.
Tim je opisao svoju studiju u radu objavljenom u The Journal of Neuroscience.
Pored Junga, autori su: Tes Forest, koja je takođe doprinela studiji kao diplomirani student na U of T i na svojoj trenutnoj poziciji postdoktorskog istraživača na Univerzitetu Kolumbija; i Dirk Bernhard-Valter i Ejmi Fin—obojica vanredni profesori na odseku za psihologiju Fakulteta umetnosti i nauke.
„Ne radi se samo o tome da je sposobnost dece da obraćaju pažnju loša i da ne mogu da zanemare distraktore“, kaže Fin. „Naša studija sugeriše da je njihov mozak izgrađen da bude osetljiv na sve informacije, bez obzira da li su relevantne ili ne – da su deca osetljivija na više informacija.
„U zavisnosti od vaše definicije detinjstva, ljudi su deca osam ili devet godina“, kaže ona. „U poređenju sa drugim vrstama, to je dugo vremena i jedno objašnjenje za tako dugo detinjstvo je da mi ljudi moramo da učimo. Drugo je da je za naš IK važno da primi onoliko informacija koliko i mi. Još jedno je da moramo da uzmemo sve ove informacije kao deca da bismo pravilno povezali svoj mozak, da bismo razvili kola i puteve za obradu informacija.“
U studiji su učestvovale 24 odrasle osobe prosečne starosti od 23 godine i 26 dece prosečne starosti od 8 godina. Tim je zamolio učesnike da posmatraju seriju od četiri statične ilustracije: bumbara, automobila, stolice i drveta. Svaka slika je bila praćena pozadinom sivih tačaka koje su se kretale u jednom od četiri smera: gore, dole, levo i desno.
U jednoj fazi studije, subjekti su dobili instrukcije da ignorišu pokretne tačke i pritisnu dugme kada se neki objekat — recimo, bumbar — pojavi više puta. U drugoj fazi, od njih je zatraženo da ignorišu objekte i pritisnu dugme kada se smer kretanja tačaka ponovi.
Subjekti su izvršili svoj zadatak dok su bili u mašini za magnetnu rezonancu (MRI) u Toronto Neuroimaging Faciliti na Univerzitetu u Torontu. Dok su obavljali zadatak, MRI je merio moždanu aktivnost ispitanika koji je otkrio kako pažnja oblikuje ono što je predstavljeno u mozgu ispitanika.
„Ono što smo pronašli u ovoj studiji pruža nov način razmišljanja o tome šta znači razvoj mozga“, kaže Jung. „Često pretpostavljamo da će, kako se mozak razvija, raditi više i raditi stvari bolje. Stoga često mislimo da su odrasli bolji i pametniji od dece. Međutim, naš rad pokazuje da to nije uvek slučaj. Umesto toga, dečiji mozak može samo rade stvari drugačije od odraslih – i shodno tome, ponekad mogu učiniti više od odraslih.“
Dodao je Fin, „Studija sugeriše da je ovaj pristup osetljivosti na šire okruženje, po cenu obraćanja pažnje na određene stvari, bolji za razumevanje složenih sistema. Može pomoći u formiranju višeg nivoa razumevanja našeg punog okruženja.
„Dakle, ja na decu gledam kao na ova mala stvorenja koja obrađuju informacije bolje sposobna da predstavljaju veći deo sveta, sa mozgovima koji tačnije odražavaju svet od našeg.“