Nema sumnje da je COVID-19 napravio haos na mentalno zdravlje Amerikanaca. Svetska zdravstvena organizacija je 2022. godine izvestila da su anksioznost i depresija porasli za 25% širom sveta u prvoj godini pandemije. Studija iz 2021. objavljena u Journal of American Medical Association Netvork Open otkrila je da je više od polovine odraslih Amerikanaca prijavilo depresiju nakon infekcije COVID-om. Ista studija je otkrila da je rizik od simptoma ostao povišen do godinu dana nakon oporavka od COVID-a, navodi Njujork tajms.
Studenti sportisti Univerziteta u Delaveru nisu bili imuni na krizu mentalnog zdravlja koju je izazvao COVID, ali novo istraživanje nedavno objavljeno u Journal of Athletic Training otkriva da su oni bolje prevladali i izbegli kliničke pragove za depresiju.
Melisa Anderson, postdoktorska istraživačka saradnica na Odeljenju za kineziologiju i primenjenu fiziologiju (KAAP) na Koledžu zdravstvenih nauka, odlučila je da istraži da li se emocionalni preokret vezan za pandemiju proširio i na sportiste.
„Mi generalno gledamo na sportiste kao na ovu populaciju niskog rizika“, rekao je Anderson. „Oni su u stvarno dobroj formi; zdravi su posebno ako se takmiče na univerzitetskom nivou, a takođe znamo da je fizička aktivnost dobra za mentalno zdravlje, pa ako imaju sve ove pozitivne stvari u svoju korist, pitao sam se: i dalje doživljavaju negativne emocionalne reakcije na COVID-e koje smo videli u većoj populaciji?“
Da bi odgovorio na to pitanje, Anderson je prikupio podatke iz dva jednostavna pitanja koja su dodata standardnom predsezonskom osnovnom testiranju potresa mozga koje zahtevaju NCAA i UD pre nego što bilo koji sportista može da zakorači na teren za vežbanje. Ta pitanja, koja je dodao vanredni profesor KAAP Tomas Bakli, bila su jednostavna: da li vam je medicinski dijagnostikovan COVID, da ili ne, i možete li da navedete približan datum kada vam je dijagnostikovan?
Odgovori na ta pitanja su zatim ukršteni sa drugim podacima datim u pregledima zdravstvene istorije studenata i sportista, koji su potvrdili vezu između blagog porasta depresije i dijagnoze COVID-19, kod oko polovine studenata sportista UD-a koji su prijavili pozitivna dijagnoza COVID-19.
„U proseku, studenti sportisti koji su imali COVID prijavili su nešto veće osećaje depresije“, rekao je Anderson. „Kada se kontroliše seks, što je važna kovarijanta kada su u pitanju ishodi mentalnog zdravlja, depresija ili anksioznost su obično bili veći kod sportistkinja, bez obzira da li su imale COVID, ali ako su imale COVID, ta osećanja su bila nešto veća.
Anderson je ukazao na jedan mogući uzrok. „Druga istraživanja su otkrila da COVID-19 može izazvati upalu niskog stepena mnogo duže nego što vidimo predstavljene simptome, a postoji i mnogo novih istraživanja da je depresija uzrokovana upalom niskog stepena, tako da postoji ova veza između ovih dve patologije koje izazivaju upalu i možda su povezane“, rekao je Anderson.
Ali nivoi depresije prijavljeni kod studenata sportista UD ne bi trebalo da budu razlog za uzbunu.
„Studenti sportisti UD-a, generalno, bili su uglavnom ispod kliničkih pragova za anksioznost i depresiju“, rekao je Anderson. „U obe grupe, 95% je bilo znatno ispod nivoa kliničke depresije.“
Ipak, Anderson je rekao da nalazi mogu poslužiti kao žuta zastava ili sredstvo za skrining za atletske trenere i sportske psihologe.
„Dok uzimaju istoriju bolesti, trebalo bi da nastave da pitaju da li je nekome dijagnostikovan COVID-19“, rekao je Anderson. „Ako student-sportista identifikuje da ima osećaj depresije, može se uputiti na sportske psihologe da intervenišu pre nego što dođe do kliničkog nivoa depresije ili anksioznosti.“
Atletsko odeljenje UD ima dva stalno zaposlena sportska psihologa koji su jedinstveno spremni da se bave ovim slučajevima. Den Votson, zamenik atletskog direktora za sportske performanse i rekreaciju u kampusu, rekao je da su oni odličan izvor za studente sportiste.
„Naši sportski psiholozi uključeni u atletiku su odličan resurs za naše studente sportiste koji nemaju svaka institucija na dohvat ruke“, rekao je Votson. „Takođe imamo snažno partnerstvo sa Centrom za savetovanje i razvoj studenata, primarnim resursom u kampusu za potrebe mentalnog zdravlja studenata.
Biti sportista divizije I takođe ima svoje stresne faktore. „Postoji veliki stres na studente-sportiste da budu sjajni. Oni nastupaju na elitnom nivou i ocjenjuje ih zajednica,“ rekao je Anderson. „Ali naša studija je otkrila da studenti sportisti UD imaju nižu anksioznost i depresiju od onoga što se generalno prijavljuje kod sportista širom zemlje, a takođe niže od onoga što je tipično za studente od 18 do 24 godine koji nisu sportisti.
Votson je rekao da su ovi nalazi svedočanstvo napora UD atletike da ozbiljno shvati mentalno zdravlje svojih sportista.
„Naši atletski treneri, koji su svaki dan sa studentima sportistima, dobro su upućeni u prepoznavanje znakova i simptoma depresije“, rekao je Votson. „Ali mi takođe koristimo integrisani timski pristup gde naši atletski treneri, treneri snage, dijetetičari i psiholozi blisko sarađuju i redovno komuniciraju o mentalnom zdravlju studenata-sportista. Pored toga, ti članovi pomoćnog osoblja imaju CARE sastanke sa trenerima i akademskim radnicima. savetnika da proaktivno identifikuju bilo kakve probleme mentalnog zdravlja.“
Anderson, koja ovog leta odlazi na Univerzitet u Ohaju da bude docent fiziologije vežbanja sa fokusom na biomehaniku, dodala je uprkos burnim vremenima, njeni nalazi pokazuju da su studenti sportisti sa UD-a bili veoma zadovoljni životom uopšte.
„Dugoročno gledano, sportisti iz UD-a rade dobro“, rekao je Anderson. „Utvrdili smo da je njihovo zadovoljstvo životom prilično visoko. Uprkos velikim promenama, studenti-sportisti UD-a su i dalje bili optimisti u pogledu svoje budućnosti i generalno zadovoljni kako im život ide. Osim toga, nemaju mnogo simptoma depresije, i oni su nije baš zabrinut za budućnost.“
