Univerzitet u Tibingenu i Senckenberg centar za ljudsku evoluciju i paleoekologiju istražuju odnose čoveka i gavrana
Divlje životinje su ušle u različite odnose sa ljudima mnogo pre nego što su prva naselja uspostavljena u neolitskom periodu pre oko 10.000 godina. Međunarodna studija istraživača sa univerziteta u Tibingenu, Helsinkiju i Arhusu predstavlja nove dokaze da su gavrani sami sebi pomagali oko otpataka ljudi i pokupili leševe mamuta koje su lovci ostavili tokom Pavlovske kulture pre više od 30.000 godina na području današnje Moravske u Češkoj Republici.
Veliki broj kostiju gavrana pronađenih na lokalitetima sugeriše da su ptice zauzvrat bile dodatni izvor hrane i da su možda postale važne u kulturi i pogledu na svet ovih ljudi.
Glavni autori studije su dr Kris Bauman, koji trenutno sprovodi istraživanja na univerzitetima u Tibingenu i Helsinkiju, i dr Šumon T. Husejn sa Univerziteta Arhus, stručnjak za duboku istoriju interakcije ljudi i životinja, zajedno sa profesorom Erveom Boherensom. Univerziteta u Tibingenu i Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleoekologiju. Studija je objavljena u časopisu Nature Ecologi and Evolution.
U ranijoj studiji, objavljenoj u Archaeological and Anthropological Sciences, Kris Bauman je opisao opšti okvir za studiju pokazujući da koegzistencija životinja i ljudi seže duboko u pleistocen. U njemu je tvrdio da su takvi odnosi verovatno oblikovali rane ekosisteme.
Gavrani imaju veoma širok spektar hrane, radoznali su i fleksibilni u svom ponašanju. Njihove kosti otkrivene su u velikom broju na arheološkim nalazištima Predmosti, Pavlov I i Dolni Vestonice I u južnoj Moravskoj. „Broj ostataka gavrana na ovim lokalitetima je izuzetan i veoma neobičan za taj vremenski period“, kaže Šumon T. Husein.
Istraživači su sumnjali da gavrani žive u blizini ljudi, možda privučeni njihovim naseljenim aktivnostima. Istraživački tim je ispitao kosti dvanaest običnih gavrana sa lokaliteta i odredio ishranu ptica analizirajući sastav izotopa stabilnih azota, ugljenika i sumpora u kostima.
„Ovi gavrani su se pretežno hranili mesom velikih biljojeda, često mamuta, slično kao i ljudi u to vreme“, objašnjava Kris Bauman. „Izvlačimo zaključak da su ih privukli leševi mamuta dostupni u blizini ljudskih kampova.
Prema timu, ponašanje životinja bilo je orijentisano na ono što ljudi rade u svom okruženju. Kažu da su ljudi, zauzvrat, to iskoristili, hvatajući gavrane, verovatno zbog njihovog perja i mesa. Takvi dokazi su važni za razumevanje ranih ekosistema lovaca-sakupljača. Istraživači sugerišu da je ponašanje gavrana bilo sinantropsko, što znači da su ptice imale koristi od zajedničkog ekosistema sa ljudskim lovcima-sakupljačima.
„Često se pretpostavlja da su rani ljudi koji sakupljaju hranu živeli u i sa praktično netaknutim prirodnim okruženjem. Međutim, ovo je svakako previše jednostavno. Sada znamo da je ljudsko ponašanje uticalo i promenilo ekosisteme pre najmanje 30.000 godina i da je to imalo važne efekte na druge organizmi“, kaže Kris Bauman.
Ostaci hrane koje su ljudi ostavili obezbedili su stabilnu bazu hrane za male čistače i omogućili da se pojave nove niše za ishranu prilagođene ljudima. Takve niše su se vremenom progresivno iskorišćavale i verovatno su postale ključne za neke vrste, kaže on. U isto vreme, dotične životinje su postale važnije za ljudske kulture. Moguća nuspojava ovog razvoja bila je povećana verovatnoća zoonoza – zaraznih bolesti koje se mogu preneti između ljudi i životinja.
