Dva slična soja destruktivne bolesti pčela imaju veoma različite priče o poreklu, otkrivajući sposobnost virusa da se brzo prilagode i rizik koji to predstavlja za globalnu poljoprivredu, prema novom istraživanju u koje je učestvovao profesor Saša Mihejev sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU).
Virus deformisanih krila (DVV) je jednolančani virus ribonukleinske kiseline (RNA) – u istoj porodici kao i ljudski patogeni kao što su poliomijelitis ili obična prehlada – koji je uništio zapadne populacije pčela širom sveta.
Prema ovom novom istraživanju, glavni soj virusa — DFV A — pronašao je svoj put u zapadne populacije pčela nakon što je sredinom 20. veka došao u kontakt sa blisko srodnom vrstom pčela u Aziji. Studija je objavljena u Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS).
Drugi soj virusa — DFV B — pojavio se kasnije iz još nepoznatog izvora, iako se brzo proširio i zamenio originalni soj u mnogim regionima.
„Studija nudi redak uvid u poreklo RNK virusa koji, kao što smo videli kroz pandemiju COVID-19, može biti notorno teško izolovati“, rekao je profesor Mihejev.
„Različite priče o poreklu ovih DVV sojeva ilustruju dinamičku prirodu virusne adaptacije i konkurencije, kao i rizike koje predstavlja globalizacija.
Ali kako se virusi šire? Kod pčela, kao i kod drugih životinja, dolaze od drugih domaćina.
Za razliku od obične prehlade, koja se širi sa osobe na osobu, domaćini su zaraženi DVV preko treće strane — varoa grinja. Ove grinje nose virus i isporučuju ga svojim pčelinjacima, kao što mnoge ljudske viruse prenose komarci.
Australija je bila slobodna od varoa grinja sve dok nisu otkrivene u Novom Južnom Velsu 2022. godine, što je predstavljalo značajan rizik za australijske pčelinje populacije.
„Odavno znamo da je globalizacija glavni pokretač novih bolesti“, rekao je profesor Mihejev.
„Kao odgovor, vlasti širom sveta moraju bolje da razmenjuju podatke i prate nove bolesti pre nego što postanu veliki problem.
„Moramo rano da počnemo kada je u pitanju suočavanje sa novim bolestima, jer kada jednom dostignemo kriznu tačku, obično je prekasno da sprečimo ozbiljnu štetu poljoprivrednoj industriji i sredstvima za život ljudi.“
