Indijski premijer Narendra Modi negirao je da je diskriminacija manjina postojala pod njegovom vladom tokom konferencije za novinare sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom, prenosi Rojters.
Bajden je rekao da je u četvrtak sa Modijem razgovarao o ljudskim pravima i drugim demokratskim vrednostima, nakon što su ga zagovornici prava i progresivni poslanici njegove Demokratske stranke pozvali da javno pokrene to pitanje.
Na pitanje novinara tokom retke konferencije za novinare koje korake je spreman da preduzme da bi „poboljšao prava muslimana i drugih manjina u vašoj zemlji i da bi podržao slobodu govora“, Modi je sugerisao da ne treba da se poboljšavaju.
„Naš Ustav i naša vlada, a mi smo dokazali da demokratija može da izbavi. Kada kažem: kasta, veroispovest, religija, pol – nema prostora za bilo kakvu diskriminaciju (u mojoj vladi)“, rekao je Modi novinarima u Beloj kući.
Poslednjih dana su eskalirali pozivi da Bajden javno prozove ono što aktivisti kažu da je pogoršanje stanja ljudskih prava u Indiji. Značaj Indije da se SAD suprotstave Kini otežava Vašingtonu da kritikuje stanje ljudskih prava u najvećoj demokratskoj zemlji na svetu, kažu analitičari.
Američki predsednik je u četvrtak postavio crveni tepih Bele kuće za Modija kao deo njegovog napora da ubrza jače američko-indijske odnose.
Jedine dve muslimanke članice Kongresa SAD – predstavnice Ilhan Omar i Rašida Tlaib – zajedno sa predstavnicom Aleksandrijom Okasio-Kortez, odvojeno su rekle da će bojkotovati Modijevo obraćanje Kongresu u četvrtak, navodeći navode o zlostavljanju indijskih disidenata i manjina, posebno muslimana .
Američki senator Berni Sanders rekao je da je Modijev „agresivni hindu nacionalizam“ „ostavio malo prostora za indijske verske manjine“.
Prednosti politike indijske vlade dostupne su svima, rekao je Modi u četvrtak.
Grupe za ljudska prava kažu da je došlo do napada na disidente, manjine i novinare u Indiji otkako je Modi preuzeo dužnost 2014. godine.
Indija je pala sa 140. na Svetskom indeksu slobode medija u 2014. na 161. mesto ove godine, što je najniža tačka, dok je takođe vodila na listi za najveći broj isključenja interneta na svetu pet godina zaredom.
Kancelarija UN-a za ljudska prava opisala je zakon o državljanstvu iz 2019. godine kao „osnovno diskriminatoran“ za isključivanje muslimanskih migranata. Kritičari su ukazali na zakone protiv konverzije koji dovode u pitanje ustavom zaštićeno pravo na slobodu vjeroispovijesti i ukidanje posebnog statusa Kašmira sa većinskim muslimanskim stanovništvom i 2019. godine.
Došlo je i do rušenja imovine u vlasništvu Muslimana u ime uklanjanja nelegalne gradnje; i zabranu nošenja hidžaba u učionicama u Karnataki kada je Modijeva hinduistička nacionalistička partija Bharatiia Janata (BJP) bila na vlasti u toj državi.
