Kada osoba izgubi roditelja ili negovatelja u mladosti, njen imuni sistem pati kasnije u životu, navodi se u istraživanju Univerziteta u Mičigenu.
Grupa istraživača na čelu sa Grejs Nopert otkrila je da ako su roditelji ili staratelji deteta mlađeg od 16 godina umrli, ili su bili razdvojeni na period duži od šest meseci, imunološka funkcija deteta je negativno uticala u kasnoj životnoj dobi. Njihovi nalazi su objavljeni u PLOS One.
Da bi utvrdili uticaj na imunološko zdravlje, istraživači su ispitali virus nazvan citomegalovirus. Deo porodice herpesvirusa, CMV je virus koji pogađa oko 80% onih koji žive u Evropi i Severnoj Americi i 100% onih koji žive u Aziji ili Africi, prema Nacionalnim institutima za zdravlje. To je takođe virus koji priča priču o tome kako funkcioniše imunološki sistem osobe.
„Ono što je interesantno u vezi sa ovim virusom je kako se vaše telo nosi sa njim. Vaše telo ga ne čisti, ali se ponovo aktivira tokom života kada doživite stres ili druge okolnosti koje opterećuju telo, poput neuhranjenosti. Trauma, možete zamislite, verovatno ga ponovo aktivira“, rekao je Nopert, socijalni epidemiolog u Centru za istraživanje istraživanja u Institutu za društvena istraživanja U-M. „I tako, svaki put kada se ponovo aktivira, prisiljava vaš imuni sistem da potroši sve ove resurse kako bi pokušao da ga dovede u latentno stanje.
„To je skupo za imuni sistem na taj način. Kada vidite nekoga sa visokim nivoom antitela na CMV, to nam govori da se vaš imuni sistem više ne nosi dobro sa tim virusom.“
Za studiju, istraživači su koristili podatke od skoro 6.000 ljudi, izvučene iz studije o zdravlju i penzionisanju. HRS je kontinuirano, nacionalno reprezentativno longitudinalno istraživanje odraslih Amerikanaca koje je počelo 1992. godine i obuhvata više od 20.000 ljudi starijih od 50 godina. Kohorte se dodaju anketi svake dve godine, a talasi praćenja istraživanja se takođe javljaju svake dve godine.
U 2016. godini, HRS je uveo novu biološku podstudiju, Studiju venske krvi. Iz studije venske krvi, istraživački tim je mogao da izmeri četiri indikatora imunološke funkcije u kasnoj životnoj dobi, posle 65 godina. To uključuje C-reaktivni protein, interleukin-6, rastvorljivi faktor nekroze tumora i CMV imunoglobulin G.
Pronašli su dosledne veze između učesnika koji su doživeli gubitak i razdvajanje roditelja ili staratelja i lošu imunološku funkciju u svim rasnim i etničkim podgrupama. Ali rasne manjinske grupe su prošle lošije od belaca. Konkretno, istraživači su otkrili da su ne-Hispanolci Crnci koji su doživeli gubitak negovatelja ili roditelje pre 16. godine imali 26% povećanje CMV IgG antitela u kasnom životu. Belci koji nisu iz Španije doživeli su porast takvih antitela za 3%.
„Ko doživljava gubitak i razdvajanje roditelja i ko ima lošu imunološku funkciju uopšte nije ravnopravno raspoređen“, rekao je Nopert. „Jedan od naših glavnih nalaza bio je da su rasne manjinske populacije, posebno nehispansko crne populacije i Hispanoamerikanci, imale mnogo veću prevalenciju doživljavanja roditeljske smrti ili gubitka roditelja i imale su lošiju imunološku funkciju.
„Deca u ovim populacijama imaju veću verovatnoću da dožive gubitak roditelja na prvom mestu, a onda moraju da imaju sve dugoročne posledice povezane sa tim. Ovo je samo jedan od načina na koji nastavljamo da održavamo zdravstvene nejednakosti.“
Ovi ishodi su kontrolisani za uzrast, pol i obrazovanje roditelja. Asocijacija je ostala i kada su istraživači kontrolisali druge pokazatelje zdravlja.
„Gubitak roditelja ili odvojenost od roditelja može biti povezan sa lošijim obrazovnim rezultatima, lošim bogatstvom kada ste odrasli, lošijim zdravstvenim ponašanjem kao što je pušenje i druga hronična stanja“, rekao je Nopert. „Sve smo to stavili u model samo da vidimo da li možemo da operemo efekte koje smo videli. Ali ipak smo zaista videli trajnu vezu između gubitka ili razdvajanja roditelja pre 16. godine i ovog indikatora citomegalovirusa.“
Nopert kaže da je razmatrala ovo istraživanje u svetlu tekuće pandemije COVID-a. Oko 148.000 dece u Sjedinjenim Državama je ostalo siročad ili su doživeli gubitak staratelja zbog pandemije COVID-a. Na međunarodnom nivou, oko 10,5 miliona dece iskusilo je siročestvo ili smrt staratelja zbog COVID-a, prema nedavnim istraživanjima.
„Ova trenutna procena važi do jeseni 2021. godine, tako da će ovo biti potcenjeno“, rekao je Nopert. „A ovo čak i ne uzimajući u obzir svu decu koja su izgubila bake i deke, tetke, ujake i komšije i ljude koji zapravo brinu o njima, a čiji bi gubitak bio traumatičan.
Nopert kaže da talasi uticaja COVID-a mogu poremetiti zdravlje stanovništva decenijama.
„Ovaj rad nam govori nešto o tome šta imamo od COVID-a. Ne znamo šta dolazi u smislu zdravlja stanovništva, a ovaj rad počinje pomalo da oslikava tu sliku“, rekla je ona. „Ovi gubici nisu pravični. Gubici COVID-a takođe nisu pravični. I mislim da treba da obratimo pažnju na to kako se brinemo o deci i kako razmišljamo o drugim posledicama COVID-a osim broja slučajeva i broj smrtnih slučajeva od COVID-a“.
