Leptiri su najteže pogođeni urbanim rastom. Smanjenje staništa i dostupnost hrane uzrokuju opadanje njihove populacije. Isto važi i za mnoge divlje pčele koje lete rano u proleće.
Prema novoj studiji Univerziteta Martin Luter u Hale-Vitenbergu (MLU) i Kineske akademije nauka o ekološkim pismima, ovo još uvek nije uticalo na oprašivanje jer pčele medonosne, na primer, mogu da nadoknade smanjenje urbanih oprašivača. Studija je prva sveobuhvatna analiza predmeta i uključuje podatke iz 133 studije. Rezultati naglašavaju značaj mera zaštite prirode u urbanim sredinama.
Gradovi se šire širom sveta, a to ima značajan uticaj na staništa mnogih životinjskih vrsta. Rezultat: nepropusne površine, smanjenje biljnog diverziteta i veće zagađenje životne sredine, kao što su svetlost i zagađenje vazduha. Naročito su pogođeni oprašivači, čiji je rad neophodan za napredan ekosistem, a samim tim i sigurnost ljudske hrane.
„Postoje mnoge studije koje su ispitivale odnos između urbanizacije, oprašivača i učinka oprašivanja i pronašle su negativne efekte. Pošto je ovaj posao veoma složen i dugotrajan, studije su obično ograničene na određene gradove ili regione“, objašnjava biolog dr. Panagiotis Theodorou iz MLU. Da bi dobili globalni pregled, on i istraživači iz Kineske akademije nauka analizirali su podatke iz 133 pojedinačne studije koje su razmatrale kako urbani rast utiče na oprašivače i njihov učinak oprašivanja. Analiza uzima u obzir sve Zemljine kontinente, sa izuzetkom Antarktika.
Rezultati daju jasnu sliku: „Kako se urbanizacija povećava, obilje i biodiverzitet mnogih oprašivača se smanjuju“, kaže Teodoru.
Međutim, određene grupe su više pogođene od drugih. Tim je otkrio da su najviše negativno uticali leptiri. „Leptiri su posebno podložni promenama u svom okruženju. Njihova ishrana i razvoj larvi zavise od veoma specifičnih biljaka. Pošto ih sve manje ima u gradovima, populacije mnogih vrsta leptira takođe opadaju“, objašnjava dr Huan Liang. iz botaničke bašte Vuhan, Kineske akademije nauka.
Takođe su posebno pogođeni oprašivači koji su već aktivni u rano proleće i hrane se nektarom i polenom biljaka ranog cvetanja. Divlje pčele koje se gnezde u zemlji često nemaju odgovarajuća mesta za razmnožavanje u gradovima i njihova populacija opada. S druge strane, manje su pogođene divlje pčele koje se gnezde iznad zemlje, u šupljinama ili hotelima za insekte.
Međutim, studije pokazuju da opadajući broj ne mora nužno dovesti do smanjenja performansi oprašivanja. Oprašivači i dalje redovno oprašuju biljke, koje su proizvele dovoljno semena za razmnožavanje. Prema istraživačima, to je uglavnom zbog pčela medonosnih, koje zajedno sa bumbarima nadoknađuju smanjenje raznolikosti urbanih oprašivača.
„Pčele su veoma produktivne i drže ih pčelari hobi na mnogim mestima“, kaže Liang. Iako je ovo dobro za urbane biljke, može negativno uticati na druge oprašivače, jer pčele medarice često istiskuju druge domaće oprašivače i mogu preneti bolesti na divlje oprašivače.
Studija pruža važne informacije za zaštitu biodiverziteta i za održivi urbani razvoj. Analiza pokazuje, na primer, da su gradovi sa većom raznovrsnošću cveća obično dom više i mnogo različitih vrsta oprašivača. „Ako bolje dizajniramo naše gradove u smislu onoga što oni nude oprašivačima, možemo barem da nadoknadimo neke od negativnih posledica urbanog razvoja“, zaključuje Panagiotis Theodorou.
