Redovne, kratke dremke održavaju naš mozak mladim očuvanjem volumena, kvalitetom koji je povezan sa zdravim kognitivnim funkcijama i manjim rizikom od demencije i drugih bolesti.
Naučnici iz SAD, Velike Britanije i Urugvaja analizirali su podatke od 378.932 ljudi starosti od 40 do 69 godina kako bi videli kako su oni koji su genetski „programirani“ da redovno spavaju kognitivno prošli u poređenju sa onima kojima su nedostajali uporedivi geni.
Oni su otkrili da dremači imaju veći mozak, što je ekvivalentno onima koji su bili 2,6 do 6,5 godina mlađi.
„Naša studija ukazuje na uzročnu vezu između uobičajenog dremanja i većeg ukupnog volumena mozga“, kaže glavni autor Valentina Paz, neuronaučnik na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).
Prethodna istraživanja na odraslima starijim od 65 godina sugerišu da dnevno dremanje poboljšava kratkoročnu spoznaju, pri čemu su oni koji spavaju bolji od onih koji ne spavaju u kognitivnim testovima. Nova studija nije zabeležila dužinu dremke, ali prethodne studije sugerišu da su dremke ispod 30 minuta najbolje, pri čemu je manje verovatno da će ranije spavanje uticati na noćni san.
Dremanje je nedavno dobilo pozitivnu i negativnu pažnju, a pitanje da li je redovno namigivanje od četrdesetak dobro ili loše za spoznaju je složeno.
Vreme odgovora i pamćenje opadaju najviše tokom starenja, a kognitivno oštećenje je uobičajeno kod starijih osoba, tako da Paz i njene kolege kažu da je važno identifikovati promenljive faktore rizika kao što su obrasci spavanja.
„Veza između dremanja i zapremine mozga nije dobro okarakterisana“, piše tim u svom objavljenom radu, „iako skoro trećina starijih odraslih osoba drema, a smanjenje zapremine mozga je češće kod starijih osoba“.
Jedan od autora rada vodio je prethodnu studiju koja je koristila podatke iz Britanske Biobanke o samoprijavljenom dremanju da bi se identifikovale genetske varijante koje utiču na našu sklonost spavanju. Senzori koji se nose na zglobu beležili su merenja fizičke aktivnosti kako bi potvrdili podatke koje su sami prijavili.
Novo istraživanje analiziralo je zdravstvene i kognitivne ishode za pojedince koji nose ove genetske varijante, kao i nekoliko podskupova, ali što je važno, podaci su prilagođeni kako bi se izbegla potencijalna pristrasnost. Na primer, istraživači nisu razmatrali pojedince koji nose varijantu povezanu sa prekomernom pospanošću tokom dana.
Genetski podaci i skeniranje mozga bili su dostupni za 35.080 osoba, tako da su istraživači pogledali volumen mozga i 92 sekcije DNK koji su povezani sa sklonošću redovnim dnevnim kipovima i izvršili analizu koristeći Mendelovu randomizaciju.
Ovaj pristup može pomoći u donošenju medicinskih, javnozdravstvenih i genetičkih odluka tako što će identifikovati gene za koje se već zna da imaju neki zdravstveni efekat, omogućavajući istraživaču da identifikuje druge efekte koji će verovatno biti uticajni u opservacionim studijama. Korišćen u ovom kontekstu, analitički alat pomaže u smanjenju potencijalnih pristrasnosti drugih veza između dremanja i zdravstvenih koristi.
„Ovo je prva studija koja pokušava da razotkrije uzročnu vezu između uobičajenog dnevnog spavanja i kognitivnih i strukturalnih ishoda mozga“, kaže Paz.
U svojim samoprocenama, 57 procenata je reklo da „nikad“ ili „retko“ nije spavalo tokom dana, dok je 38 procenata reklo da to čine „ponekad“, a 5 procenata „obično“.
Ali „obično“ popodnevni dremkači su imali faktore koji bi mogli uticati na zdravlje ako se ne uzmu u obzir, poput starije životne dobi, pušenja, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
„Gledajući gene koji su postavljeni pri rođenju, Mendelova randomizacija izbegava zbunjujuće faktore koji se javljaju tokom života koji mogu uticati na povezanost između dremanja i zdravstvenih ishoda.“ Paz objašnjava.
Mendelovska randomizacija otkrila je da ljudi koji su bili predisponirani na dremanje imaju mozak koji je bio „mlađi“ kada je u pitanju volumen mozga kao mera starosti.
Unapred određeni mozgovi napera bili su u proseku 15,8 kubnih centimetara (0,96 kubnih inča) veći, a procenjena prosečna razlika u zapremini mozga bila je ekvivalentna između 2,6 i 6,5 godina starenja.
„Za neke ljude, kratke dnevne dremke mogu biti deo slagalice koja bi mogla da pomogne u očuvanju zdravlja mozga kako starimo“, kaže stariji autor Viktorija Garfild, genetski epidemiolog sa UCL.
Naravno, ukupan volumen mozga je samo jedna asocijacija, a istraživači kažu da iznenađujuće nisu pronašli razliku između spavača i onih koji ne spavaju u tri druge mere: zapremini hipokampusa (oblast mozga koja je ključna za formiranje pamćenja), vremenu reakcije. , ili vizuelna obrada.
„Iako je ovo dobro sprovedena studija, ona ima ograničenja“, kaže neuronaučnik Tara Spires-Jones sa Univerziteta u Edinburgu, koja nije bila uključena u istraživanje.
„Čak i sa tim ograničenjima“, dodaje Spires-Jones u objavljenoj reakciji stručnjaka, „ova studija je zanimljiva jer dodaje podatke koji ukazuju na to da je san važan za zdravlje mozga“.
Autori priznaju da su svi učesnici bili belog evropskog porekla, što je ograničilo generalizaciju nalaza studije, i predlažu da bi buduće studije trebalo da istražuju i druge starosne grupe, koristeći randomizovana kontrolna ispitivanja.
Samoizveštavanje je još jedno ograničenje, iako je dremanje teško izmeriti na druge načine, a odgovarajući podaci senzora na zglobu povećavaju poverenje tima u tačnost izveštaja.
Ipak, učenje više o uticaju dremkanja na mozak je posebno korisno za pomoć u prevenciji i lečenju kognitivnih oštećenja u našoj starijoj populaciji.
„Nadam se da studije poput ove koje pokazuju zdravstvene prednosti kratkog dremkanja mogu pomoći da se smanji svaka stigma koja još uvek postoji oko dnevnog dremanja“, kaže Garfild.
Smatrajte ovo svojim zvaničnim zelenim svetlom za danas siestu.
