Dim od stotina šumskih požara u istočnoj Kanadi obavio je severoistok i srednji zapad ovog meseca gustom oker izmaglicom, a još dima bi se moglo vratiti u oba regiona Sjedinjenih Država ove nedelje kako se požari nastavljaju.
Profesori iz Dartmoutha Džastin Mankin i Lora Polin su procenili šta požari u Kanadi i njihovo istorijsko zadiranje u glavne populacione centre ukazuju na budućnost oblikovanu klimatskim promenama – i kako treba da se pripremimo za to.
Jedan od pokretača obimnog medijskog izveštavanja o požarima u Kanadi bio je da su požari velikih razmera mnogo češći u zapadnoj Severnoj Americi nego na vlažnijoj, zelenijoj obali Atlantika. Ali ove najnovije opekotine otkrile su da globalno zagrevanje može povećati rizik od požara bez obzira gde se nalazite, rekao je Mankin, docent geografije i ko-voditelj Radne grupe za sušu NOAA.
Za razliku od šumskih požara na Zapadu koji su rezultat dugotrajne suše, uslovi požara u Kanadi su se relativno brzo razvili iz nesrećnog perioda ispodprosečnih padavina u kombinaciji sa daleko višim prolećnim temperaturama od prosečnih koje se verovatno delom mogu pripisati globalnom zagrevanju, rekao je Mankin. Mesec dana ispodprosečnih padavina ne bi nužno doveo do široko rasprostranjenog požara, ali su povišene temperature ubrzale uslove suše za samo nekoliko nedelja, rekao je on.
„Sezone intenzivnih šumskih požara se dešavaju kada je vruće i suvo, i ovaj događaj nije izuzetak. Sistem visokog pritiska parkirao se iznad Kanade u maju i, baš kao što gromada ometa tok u potoku, ovaj sistem je odvratio kišne oluje od zemlja“, rekao je Mankin. „Smanjenje padavina zbog ove anomalije pritiska u kombinaciji sa izuzetno toplim prolećnim temperaturama bilo je dovoljno da se šume osuši. Tada je sve što vam je bilo potrebno bilo paljenje i povoljan vetar.“
Iako ne znamo tačno koliko je globalno zagrevanje povećalo verovatnoću ovog konkretnog događaja, rekao je Mankin, klima koja se zagreva čini verovatnijim da će biti vruće kad god se desi da bude suvo, bacajući smrt u korist šumskih požara.
Nažalost, prekretnica za šumske požare u istočnoj Severnoj Americi nije dobro poznata s obzirom na manji intenzitet šumskih požara u poređenju sa Zapadom. Naučnici nemaju sjajan osećaj koliko je požar osetljiv na temperaturu u odnosu na promene padavina u istočnoj Severnoj Americi, niti kako je ova osetljivost oblikovana decenijama prakse suzbijanja požara i opadanja zdravlja ekosistema usled štetočina i bolesti drveća, rekao je Mankin.
„Implikacije klimatskih promena su da mesta za koja smatramo da imaju vlažnu klimu, kao što je istočna Kanada, mogu imati povećanu temperaturnu osetljivost na požare“, rekao je Mankin. „Iako smatramo da je šumski požar rizik prvenstveno u zapadnoj Severnoj Americi, ovaj događaj ukazuje da nijedno mesto nije imuno – posebno kada uključimo široko rasprostranjene prateće uticaje kao što su dim od šumskog požara i neizrečeno – i neregulisano – opterećenje za javno zdravlje koje predstavlja. “
Paulin, docent medicine i epidemiologije na Geisel School of Medicine i pulmolog u Dartmouth Hitchcock Medical Center, rekao je da zabrinutost zbog izloženosti ovomesečnom gustom dimu – koji se sastoji uglavnom od zagađenja vazduha česticama – istakla je ono što će verovatno biti češće jer klimatske promene ne samo da verovatno dovode do više šumskih požara, već i do smanjenja kvaliteta vazduha zbog toplote, vlage i ozona.
Kvalitet vazduha u Njujorku 7. juna bio je najniži od svih većih gradova na svetu i najgori u istoriji grada. Dim od požara koji se nastavljaju u Kanadi doveo je do nezdravog nivoa kvaliteta vazduha na Gornjem srednjem zapadu krajem prošle nedelje, pri čemu je Sent Pol, Minnesota, imao najgori kvalitet vazduha u zemlji 14. juna, prema sajtu za praćenje kvaliteta vazduha savezne vlade, AirNov.
„Očekujemo da će se ovi događaji dešavati sve češće i da je dobro vreme da ljudi nauče šta mogu da urade i kakvi su efekti na zdravlje. Ljudi ne bi trebalo da misle o tome kao o stvarima koje treba da se urade, ali oni trebalo bi da se zapitaju: „Šta da radim kada se ovo ponovi“, rekao je Paulin.
„Izloženi smo velikom broju zagađenja vazduha koje ne možete da vidite i uvek bi trebalo da postoji određeni nivo zabrinutosti“, rekla je ona. „Veliki događaji poput ovih donose veću izloženost kvalitetu vazduha, ali je važno dati ljudima alate da znaju gde da dobiju te informacije svakog dana.
Ljudi bi trebalo da se upoznaju sa alatima javnog zdravlja kao što je indeks kvaliteta vazduha i da budu svesni sopstvenih ograničenja i ozbiljnosti udisanja dima. Možda postoji iskušenje da se nastavite sa normalnim životom, ali male čestice u vazduhu koje se nalaze u dimu mogu izazvati respiratorni distres i povezane su sa kratkoročnim i dugotrajnim bolestima srca i pluća.
„Pojedinci će možda želeti da razmotre izbegavanje vežbanja tokom događaja kakve smo upravo doživeli. Kada vežbamo, dišemo teže i više kroz usta, zaobilazeći prirodnu odbranu nosa i udišući veće opterećenje česticama“, rekao je Paulin.
„I ako mi kao zdravstveni radnici preporučujemo ljudima da ne izlaze napolje, važno je da budemo svesni šta ljudi rade u zatvorenom prostoru u smislu stvaranja većeg opterećenja česticama“, rekla je ona. „Preporučujemo ljudima da ostanu unutra i da ne puše i ne pale ništa u kući, kao što su sveće i drva.
Jedan od faktora koji bi poboljšao spremnost javnosti je kada bi efekti klimatskih promena i ekstremnih vremenskih pojava bili redovniji deo nastavnog plana i programa i obuke za lekare i zdravstvene radnike, rekao je Paulin.
„Stvari se menjaju i ljudi uče više o klimatskim promenama i zagađenju vazduha na medicinskom fakultetu, ali još uvek postoji mnogo prilika da se zdravstveni radnici pouče o savetovanju pacijenata tokom ovih događaja i prepoznavanju simptoma izloženosti njima“, rekla je ona.
„Mislim da sada nismo potpuno spremni za to“, rekao je Paulin. „Trenutno razgovaramo o tome, ali je potreban jedan od ovih događaja da bi ljudi bili svesni.“
