Kod raka dojke, obližnji limfni čvorovi, koji su deo imunog sistema, obično su prvo mesto širenja raka, a odatle ćelije raka mogu da putuju u druge delove tela, kao što su mozak, pluća, jetra i kosti.
Novo istraživanje koje su vodili istraživači iz Opšte bolnice u Masačusetsu (MGH) otkriva kako ćelije raka potiskuju imune odgovore protiv raka u limfnim čvorovima da bi preživele i širile se ili metastazirale.
Nalazi, koji su objavljeni u Journal of Ekperimental Medicine, mogli bi dovesti do novih strategija o tome kako sprečiti ovu supresiju i osloboditi imuni sistem za borbu protiv raka.
U modelu miša sa rakom dojke, naučnici su analizirali i uporedili obrasce ekspresije gena pojedinačnih ćelija raka koje su se nalazile u tkivu dojke ili su metastazirale u limfne čvorove. Takođe su proučavali kako su imunološke ćelije delovale u prisustvu ovih ćelija raka. Konačno, tim je ispitao objavljene podatke o obrascima ekspresije gena u ćelijama raka dojke kod ljudi tokom metastaza u limfnim čvorovima.
Ovi napori su otkrili da neke ćelije raka dojke u limfnim čvorovima miševa i ljudi pokazuju povećanu ekspresiju gena koji kodiraju proteine MHC klase II (MHC-II), koji su – kada su prisutni na ćelijskoj površini ćelija koje predstavljaju antigen – uključene. u pokretanju imunoloških odgovora.
Međutim, ćelijama raka MHC-II+ nedostajalo je takozvanih kostimulativnih molekula koji su tipično prisutni na ćelijama koje predstavljaju antigen i koje upozoravaju imune ćelije na opasnost. Kao rezultat toga, limfni čvorovi su imali veći broj tolerantnih imunih ćelija i manje aktiviranih imunih ćelija.
Nokautiranje gena za MHC-II u ćelijama raka smanjilo je metastaze u limfnim čvorovima i ekspanziju tolerantnih imunih ćelija kod miševa, što je dovelo do produženog preživljavanja životinja.
S druge strane, prekomerna ekspresija proteina koji povećava ekspresiju MHC-II pogoršala je metastaze u limfnim čvorovima i izazvala prekomerno širenje tolerantnih imunih ćelija.
„Naši nalazi imaju značajne implikacije za razvoj efikasnih tretmana za ciljanje metastaza u limfnim čvorovima, sprečavanje širenja raka na druge organe i obnavljanje antitumorskog imuniteta u limfnim čvorovima koji dreniraju tumor“, kaže dr Pin-Ji Lei, vodeći autor. D., postdoktorski istraživač iz radijacione onkologije na MGH.
Ko-stariji autor dr Timoti P. Padera, istraživač MGH porodice Rullo 2021–2026 i vanredni profesor radijacione onkologije na Harvardskoj medicinskoj školi, napominje da su potrebna dodatna istraživanja da bi se u potpunosti utvrdio klinički značaj ove grupe. nalazima.
„Moramo da vidimo da li reprogramiranje ćelija raka mikrookruženjem limfnih čvorova utiče na imuni odgovor pacijenata protiv raka“, objašnjava on.
Dodatni koautori su Ethel R. Pereira, Patrik Andersson, Zohreh Amoozgar, Jan Villem Van Vijnbergen, Meghan J. O’Melia, Hengbo Zhou, Sampurna Chatterjee, Villiam V. Ho, Jessica M. Posada, Ashvin S. Kumar, Satoru Morita, Luc Menzel, Čarli Čung, Ilgin Ergin, Denis Džons, Pejgen Huang i Semir Bejaz.