Zastupnici prava u Vašingtonu zahtevali su od predsednika Džoa Bajdena da javno prozove ono što su opisali kao pogoršanje stanja ljudskih prava u Indiji, rekavši da je američki pristup pokretanja ovog pitanja nasamo sa premijerom Narendrom Modijem bio neuspešan, prenosi Rojters.
Na brifingu za novinare u sredu, aktivisti i akademici su takođe pozvali na saslušanje u američkom Kongresu o ljudskim pravima u Indiji pod hinduističkom nacionalističkom partijom Bharatiia Janata (BJP) koju predvodi Modi, koji boravi u četvorodnevnoj poseti Sjedinjenim Državama.
„Ne možemo da ignorišemo činjenice na terenu… Ne možemo da skrenemo pogled, a ne može ni američka vlada“, rekla je Nadin Maenza, globalni saradnik u Vilson centru i predsednica Međunarodne verske slobode (IRF) Sekretarijat.
Kritičari stanja ljudskih prava Modijeve vlade navode manje slobode štampe, ograničenja vjerskih prava manjina i druge oblike diskriminacije i nazadovanje demokratskih prava.
Indijska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Indijska vlada odbacuje kritike, rekavši da je njena politika usmerena na dobrobit svih zajednica i da podjednako primenjuje zakon.
Bela kuća bi možda iznela zabrinutost za ljudska prava, ali je rekla da Bajden neće „držati predavanja“ Modija o tom pitanju.
„Znamo da su ova administracija i Kongres dobro upoznati sa situacijom u Indiji“, rekao je Zaki Barzinji, koji je služio u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame kao veza Bele kuće sa verskim manjinama.
„Obim zloupotrebe prava u Indiji je sada dostigao obim da to pitanje treba javno da pokrene (od strane Bajdena)“, rekla je Angana Čaterdži, naučnica sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Jedine dve muslimanke članice Kongresa SAD – predstavnice Ilhan Omar i Rašida Tlaib – odvojeno su rekle da će bojkotovati Modijevo obraćanje Kongresu u četvrtak, navodeći navode o zlostavljanju indijskih disidenata i manjina, posebno muslimana.
Američki senator Berni Sanders je takođe rekao da je Modijev „agresivni hindu nacionalizam“ „ostavio malo prostora za indijske verske manjine“.
Od kada je Modi preuzeo dužnost 2014. godine, Indija je pala sa 140. na Svetskom indeksu slobode medija, na 161. ove godine, što je najniža tačka, dok je istovremeno vodila na listi za najveći broj isključenja interneta na svetu pet godina zaredom.
Kritičari takođe ukazuju na zakon o državljanstvu iz 2019. koji je Kancelarija UN-a za ljudska prava opisala kao „osnovno diskriminatoran“ isključujući muslimanske migrante; zakon protiv konverzije koji je doveo u pitanje ustavom zaštićeno pravo na slobodu veroispovesti; i ukidanje posebnog statusa Kašmira sa muslimanskom većinom 2019.
Došlo je i do rušenja imovine u vlasništvu Muslimana u ime uklanjanja nelegalne gradnje; i zabranu nošenja hidžaba u učionicama u Karnataki kada je BJP bio na vlasti u toj državi.
