Istraživač akušerstva Marlena Fejzo zna ponešto o mučnini i povraćanju u trudnoći.
Dok je u drugoj trudnoći trpela mučnu mučninu, nije mogla da zadrži hranu i osećala se preslabo da bi stajala, lekari su rekli Fejzu da je njena bolest samo u njenoj glavi.
Na neki način, bilo je… samo ne kako su tako bezosjećajno mislili.
Fejzo predvodi tim istraživača koji je sada, posle decenija istraživanja, izdvojio jedan hormon koji deluje na mozak i izaziva povraćanje kao verovatan uzrok jutarnje mučnine – i dodao gomilu novih dokaza da potkrepi svoje tvrdnje.
Istraživači su se fokusirali na određeni hormon koji se zove GDF15 od kada je prvi put otkriven u visokom nivou u krvnom serumu trudnica 2000. godine.
Od tada, studije blizanaca i studije genomskog sekvenciranja ljudi sa teškom mučninom i povraćanjem u trudnoći su ukazivale na genetsku komponentu njihove bolesti koja uključuje dva gena, uključujući i onaj koji kodira GDF15. Linije dokaza su se slagale.
Mučnina i povraćanje su veoma česti u prvom tromesečju trudnoće, ali u oko 2 procenta slučajeva ili 1 od 50 trudnoća razvija se najteži oblik poznat kao hiperemeza gravidarum (HG).
Fejzovo sopstveno iskustvo hiperemeze zapalilo je vatru u njoj da nastavi da traži osnovni uzrok. Početkom 2022. godine, ona i njene kolege otkrile su nekoliko novih retkih i uobičajenih genetskih varijanti u genu GDF15 koje su povezivale sa rizikom od HG. Ali interakcija između ovih genetskih čuda i hormona GDF15 ostala je nejasna.
Sada, Fejzo, sa Medicinskog fakulteta Keck Univerziteta Južne Kalifornije, i kolege su podelili svoju najnoviju seriju dokaza koji podržavaju ideju da GDF15 izaziva hiperemezu.
Kao i mnogi drugi proteini, nivoi GDF15 rastu tokom trudnoće i čini se da su neke žene osetljivije na hormon od drugih.
„Naši nalazi stavljaju GDF15 u mehaničko srce [mučnine i povraćanja u trudnoći] i HG i jasno ukazuju na put do strategija za njegovo lečenje i prevenciju“, pišu istraživači u svom preprintu, koji još uvek nije recenziran.
Vesti da su naučnici možda došli do uzroka hiperemeze trebalo bi da donesu olakšanje trudnicama, čak i ako od otkrića još nisu razvijeni novi tretmani.
Za početak, Fejzo i njegove kolege su otkrili da su nivoi GDF15 bili merljivo viši u grupi od oko 60 žena sa hiperemezom nego u drugoj grupi trudnica slične veličine bez uticaja, dodajući snagu prethodnim nalazima.
„Sada možemo sa sigurnošću zaključiti da su viši nivoi GDF15 u cirkulaciji u krvi majke povezani sa povećanim rizikom od HG“, pišu Fejzo i kolege.
Zatim su uporedili trudnice i nerođene bebe koje nose različite genetske varijante za GDF15 i otkrili da „ogromna većina“ GDF15 u zdravim trudnoćama potiče od fetusa i placente. Iako istraživači primećuju da majke mogu doprineti više GDF15 mešavini kada su njihova trudna tela pod teškim stresom hiperemeze.
Vraćajući se na prethodno identifikovane genetske varijante povezane sa HG, Fejzo i njen tim su otkrili da su žene sa ovim varijantama imale značajno niže nivoe hormona GDF15 koji cirkuliše u njihovoj krvi kada nisu bile trudne.
Taj pomalo iznenađujući nalaz imao je malo više smisla kada su istraživači analizirali podatke iz odvojene studije o preko 18.000 Škotlanđanka. Pokazalo se da su žene koje su imale više nivoe GDF15 pre trudnoće zapravo imale manji rizik od razvoja hiperemeze.
Slično tome, žene sa beta-talasemijom, stanjem u krvi koje podiže nivoe GDF15 van trudnoće, retko su imale mučninu i povraćanje tokom trudnoće, pokazalo je malo istraživanje od 20 žena.
Kao da viši nivoi GDF15 pre trudnoće pružaju određenu zaštitu od hiperemeze, smanjujući osetljivost žene na hormon tako da ima manje efekta izazivanja povraćanja, sugerišu Fejzo i njegove kolege.
Sve u svemu, oni kažu da novi dokazi sugerišu da je „ozbiljnost mučnine i povraćanja tokom trudnoće rezultat interakcije fetalnog GDF15 i osetljivosti majke na ovaj peptid, koja je u velikoj meri određena njenim prethodnim izlaganjem hormonu“.
Potrebno je više istraživanja da bi se razjasnila ova hipoteza, ali se nadamo da bi povećanje nivoa GDF15 pre trudnoće moglo pomoći u sprečavanju HG, dok bi njihovo snižavanje tokom trudnoće moglo da spreči mučninu.
Međutim, istraživači su posebno oprezni u pogledu potencijalne štete od terapije kandidata datih tokom trudnoće, tako da će bezbednost biti glavni prioritet.
„Od tragedije talidomida, zabrinutost za bezbednost je razumljivo bila veoma istaknuta u diskusijama o novim tretmanima za HG“, zaključuje tim.
