Nicole Creanza, docent bioloških nauka i član Inicijative za evolucione studije, i diplomirani student Kerri-Ann Anderson razvili su novi matematički model koji predstavlja neodlučnost o vakcini kao uverenje koje može uticati, ali ne i savršeno da predvidi, da li će roditelji odlučiti da vakcinišu svoju decu. Model zasnovan na kulturnoj evoluciji pomoći će istraživačima da bolje razumeju i prouče važan problem neodlučnosti u vezi sa vakcinom, koji može dovesti do bolesti i smrti od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom.
Model se fokusira na prenošenje kulturnih verovanja i ponašanja koji utiču na širenje bolesti, sa uvidima iz javnog zdravlja i epidemiologije. Studija predstavlja odstupanje od tradicionalnog modeliranja, koje se fokusira isključivo na epidemiologiju, ili incidencu, distribuciju i kontrolu bolesti.
U radu „Kulturni evolutivni model interakcije između roditeljskih uverenja i ponašanja, sa primenama na neodlučnost o vakcini“, objavljenom u časopisu Theoretical Population Biologi u junu, Creanza i glavni autor Anderson artikulišu da je prenošenje uverenja o kolebanju vakcine ključ prediktor nivoa obuhvata vakcinacijom i rizika od bolesti. Njihova studija je takođe otkrila da se pokrivenost vakcinacijom naglo smanjila kada su ljudi koji oklevaju sa vakcinom preferencijalno komunicirali jedni s drugima.
„Sa ovim modelom, posebno me zanimalo da mogu da simuliram okolnosti pod kojima dolazi do razdvajanja verovanja i ponašanja, na primer, visok obuhvat vakcinacijom u okruženju koje se koleba sa vakcinama. Oklevanje u vezi sa vakcinacijom se često povezuje sa odbijanjem vakcine, ali verovanja ljudi ne odgovaraju uvek njihovom ponašanju, a ovi scenariji nisu dobro proučeni“, rekao je Anderson.
Uprkos tome što su vakcine bezbedan i efikasan način za borbu protiv bolesti i smrtnosti, neodlučnost u vezi sa vakcinom – nevoljkost ili odbijanje vakcinacije uprkos dostupnosti vakcina – je dugogodišnji problem javnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija smatrala je neodlučnost u vezi sa vakcinom među 10 najvećih pretnji globalnom zdravlju u 2019. (pre pandemije COVID-19). Iako je bezbednost vakcina za decu dobro proučena, daleko se manje zna o tome kako uverenja roditelja o vakcinama utiču na njihove odluke da vakcinišu svoju decu.
„Jedna stvar koju smatram fascinantnom u vezi sa ovim modelom je da, uz sve ostalo jednako, stepen do kojeg pojedinci koji oklevaju od vakcine preferiraju interakciju jedni s drugima ima veliki uticaj na pokrivenost vakcinom u populaciji“, rekao je Creanza.
„Ako ljudi koji oklevaju sa vakcinacijom traže „eho komoru“, nalazimo veći broj nevakcinisane dece. Dezinformacije se često mogu širiti brže od tačnih informacija, tako da verifikovane informacije treba da budu lako dostupne i jasno napisane za ljude koji ih traže. Ovo je dobar podsetnik koliko je važno da svi imaju pristup pouzdanim naučnim informacijama i da traže dijalog, čak i sa ljudima sa kojima se ne slažemo.“
Sledeća studija laboratorije Creanza koristiće perspektivu kulturne evolucije da bi modelirala kako ljudi reaguju na uvođenje nove vakcine, poput onih za COVID-19. Dok se ova studija fokusirala na uspostavljene vakcine iz detinjstva gde su dugoročni efekti vakcine dobro shvaćeni, verovanja o novoj vakcini mogu biti potpuno drugačija.
