Klimatske promene već imaju, i nastaviće da imaju, značajan uticaj na globalno zdravlje. Ovo će verovatno biti najveće u ruralnim siromašnijim populacijama u podsaharskoj Africi. Međutim, bogatije zemlje, kao što je Velika Britanija, takođe će verovatno biti na udaru novih pretnji od zaraznih bolesti kako se zemlja zagreva.
Infekcije koje se uglavnom nalaze u tropima su u pokretu na nove lokacije. Denga, virus koji prenose komarci, postaje sve prisutniji u evropskim zemljama, posebno u nekim delovima Italije i Francuske. Virus Zapadnog Nila, koji takođe šire komarci, uobičajen je u mnogim državama u SAD, sa obično više od 1.000 prijavljenih slučajeva svake godine.
Još jedan virus koji se seli na nove lokacije je virus krimsko-kongo hemoragične groznice (CCHFV), koji se prenosi krpeljima. Većina slučajeva se javlja u Africi ili Aziji, ali slučajevi su prijavljeni u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Španiju, Tursku, Grčku, Rusiju i Ukrajinu, a nedavni medijski izveštaji upozoravaju da bismo mogli videti da virus stiže u Veliku Britaniju.
Dakle, šta je CCHFV, i da li treba da budemo zabrinuti? Hajde da pogledamo.
U svetu postoji oko 15.000 slučajeva CCHFV godišnje. CCHFV je ozbiljan patogen – obično između 10-40% ljudi koji se zaraze virusom će umreti od njega.
Kao što ime govori, CCHFV je deo grupe bolesti poznatih kao virusne hemoragične groznice. Oni su opisani kao uzrok „teškog multisistemskog sindroma“, što znači da su pogođeni višestruki sistemi organa u telu. Ove infekcije takođe mogu biti praćene teškim krvarenjem. Ostali virusi u ovoj grupi uključuju virus ebole, marburga, denga groznice i groznice u dolini Rift.
CCHFV prenosi vrsta krpelja koja se zove Hialomma krpelj. Virus je prvi put identifikovan na poluostrvu Krim 1944. godine, sa izbijanjem u Kongu 1956. godine, što je rezultiralo današnjim imenom. Da bi se izbegla stigma, više se ne praktikuje povezivanje imena patogena sa mestom prvih poznatih izbijanja.
Ugriz krpelja je najčešći način zaraze CCHFV. Iako je do prenošenja došlo i nakon povreda ubodom igle ili iz zaražene krvi, što znači da postoji određeni rizik za zdravstvene radnike.
Ali postoji malo održivog prenosa između ljudi, pri čemu se epidemije obično oslanjaju na prisustvo zaraženog krpelja. Hijaloma krpelji se mogu naći na raznim životinjama, uključujući stoku i zečeve. Čini se da većina životinja može da nosi krpelja i virus, a da im ne bude loše.
Kod ljudi zaraženih CCHFV, simptomi obično počinju groznicom, bolom u mišićima ili vrtoglavicom i mogu brzo napredovati u roku od nekoliko dana do pogoršanja funkcije bubrega ili iznenadnog otkazivanja jetre.
CCHFV je priznata od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao virus gde je bilo ograničeno istraživanje, ali se smatra da je patogen velika pretnja.
Ne postoji dostupna vakcina, niti uspostavljeni antivirusni tretman. Međutim, ribavirin, lek koji se koristi za lečenje drugih virusa kao što je hepatitis C, pokazao je izvesno obećanje.
U Velikoj Britaniji, do sada je postojao samo mali broj uvezenih slučajeva, gde su ljudi zaraženi virusom dok su putovali u oblastima visokog rizika.
U toku su istraživanja i nadzor u oblastima kao što su močvarna područja, gde se krpelji i komarci hvataju i proučavaju da bi se videlo da li postoje neke nove pretnje ili pretnje koje se razvijaju. Hijaloma krpelj trenutno nije uspostavljen u Velikoj Britaniji, pa je pretnja za sada veoma mala.
Ipak, u Velikoj Britaniji postoje mnoge druge vrste krpelja, uključujući one odgovorne za izazivanje lajmske bolesti, koji se obično nalaze na vegetaciji. Ne mogu da hodaju ili lete, tako da saveti javnog zdravlja za zaštitu od ujeda krpelja uključuju izbegavanje četkanja vegetacije kada su u šetnji, obavljanje redovnih provera krpelja i korišćenje repelenata.
U oblastima gde je CCHFV veći rizik, kao što je tokom ili nakon izbijanja, smatra se da je higijensko skladištenje mesa važno i mogu se uvesti ograničenja oko transporta životinja.
Postoji zabrinutost SZO i drugih zdravstvenih stručnjaka zbog globalnog širenja ovog krpelja Hialomma. Širok spektar životinja na kojima se krpelj nalazi znači da postoji potencijal da postane endemski u novim zajednicama. Krpelj je otkriven i kod ptica selica velikog dometa, a prvi put je pronađen 2018. godine u Švedskoj.
Virusne hemoragične groznice poput CCHFV mogu izazvati teške bolesti i smrt kod nekih ljudi koji se zaraze. Takođe, lokalizovane epidemije mogu imati i druge posledice po siromašne poljoprivredne zajednice, kao što je klanje njihove stoke i kasniji gubitak trgovine.
Malo je verovatno da će uskoro biti značajan broj slučajeva CCHFV-a u Velikoj Britaniji. Međutim, kako se globalizacija povećava i klimatske promene nastavljaju da menjaju obrasce bolesti, verovatno je da bi virus mogao predstavljati trajnu pretnju u budućnosti.
