Lekovi koji se koriste za lečenje i prevenciju malarije u Mozambiku su i dalje efikasni, prema genomskoj analizi markera rezistencije na lekove kod P. falciparum, koju su sproveli Barselona Institut za globalno zdravlje (ISGlobal) i Centar za istraživanje zdravlja Manhica (CISM). Rezultati studije, objavljeni u Communications Biology, takođe su otkrili geografsku diferencijaciju parazita.
Ključni element u borbi protiv malarije je upotreba antimalarijskih lekova za prevenciju ili lečenje bolesti. Međutim, parazit malarije P. falciparum razvio je otpornost na mnoge od ovih lekova. Na primer, otpornost na artemisinin, tretman prve linije za malariju P. falciparum, karakterišu mutacije u genu parazita pfkelch13. Otpornost na sulfadoksin-pirimetamin (SP), koji se koristi za prevenciju malarije u trudnoći i detinjstvu, uglavnom je povezana sa tri mutacije u genu pfdhps i dve mutacije u genu pfdhfr.
Praćenje prisustva i širenja ovih markera rezistencije na lekove je stoga ključno za informisanje programa kontrole malarije i obezbeđivanje da korišćeni lekovi ostanu efikasni. „U Mozambiku je nekoliko studija prijavilo markere rezistencije na lekove, ali malo se zna o njihovoj geografskoj distribuciji“, kaže Alfredo Major, istraživač u ISGlobal i CISM. Ovo je relevantno jer je prenos malarije u Mozambiku veoma heterogen, sa velikim opterećenjem na severu i veoma niskim prenosom na jugu.
U ovoj studiji, gradonačelnik i njegov tim su ispitali geografsku distribuciju markera otpornosti na antimalarijske lekove u zemlji tokom nekoliko godina. Da bi to uradili, koristili su najsavremenije tehnike za sekvenciranje 2.251 uzorka P. falciparum prikupljenih između 2015. i 2018. širom južnog, centralnog i severnog Mozambika.
Genomska analiza nije otkrila nikakve dokaze o markerima koji su povezani sa rezistencijom na artemisinin i veoma nisku prevalenciju markera rezistencije na hlorokin ili piperakin (koji se koristi u kombinaciji sa artemisininom). Nasuprot tome, učestalost markera otpornosti na SP bila je veoma visoka: petostruki mutanti (koji nose tri mutacije u pfdhps mutacijama plus dve u pfdhfr) porasli su sa 80% u 2015. na 89% u 2018., i porasli od severa ka jugu zemlje .
Ovaj prostorni gradijent je takođe bio praćen smanjenjem broja genetski različitih parazita koji inficiraju pojedinca, što odražava niži intenzitet prenosa malarije na jugu.
Druga mutacija, takođe povezana sa otpornošću na SP, otkrivena je samo na severu zemlje (Kabo Delgado) sa učestalošću od 17% i nikada u kombinaciji sa dve mutacije u pfdhr genu. „Vidimo regionalnu diferencijaciju parazita, koja bi mogla biti posledica nekoliko faktora, uključujući geografsku udaljenost i razlike u upotrebi i pokrivenosti antimalarijskih intervencija“, kaže Simone Boene, prvi autor studije zajedno sa Klementom da Silvom.
Nalazi imaju nekoliko implikacija na javno zdravlje u Mozambiku. Prvo, artemisinin ostaje efikasan u lečenju malarije P. falciparum. Drugo, da se piperakin može koristiti u kombinovanim terapijama artemisinina (ACT). Treće, uprkos visokoj učestalosti petostrukih mutanata, nema dokaza o smanjenoj hemopreventivnoj efikasnosti SP.
Još jedna mutacija u pfdhps-u, za koju se zna da smanjuje efekat leka kod novorođenčadi i trudnica, otkrivena je u samo 0,2% analiziranih uzoraka, podržavajući nastavak upotrebe SP-a za prevenciju malarije kod trudnica (IPTp). Međutim, autori upozoravaju da ove markere otpornosti treba pažljivo pratiti, s obzirom na brz porast otpornosti na artemisinin i piperakin u jugoistočnoj Aziji.
„Ovi rezultati daju osnovne podatke za proučavanje evolucije parazita P. falciparum kao odgovor na promene nacionalnih smernica za lečenje malarije“, kaže da Silva. Autori ističu potrebu da se integrišu sistemi molekularnog nadzora sa studijama efikasnosti lekova kako bi se pratila pojava i širenje parazita otpornih na lekove.
