Viši nivoi testosterona tokom adolescencije povezani su sa povećanom uključenošću prednjeg prefrontalnog korteksa mozga (aPFC) u kontrolu emocija, ali suprotan efekat se javlja tokom odraslog doba. U studiji objavljenoj u Developmental Science, istraživači su istraživali ovaj prekidač vršeći skeniranje mozga kod istih osoba tokom srednje adolescencije, kasne adolescencije i mlađeg odraslog doba.
Studija, koja je uključivala 71 učesnika, pokazala je da se pozitivan efekat testosterona na angažovanje aPFC smanjuje od 14 do 17 godina, a zatim se pomera za 20 godina, kada su viši nivoi testosterona povezani sa manjom aktivnošću aPFC. Za razliku od adolescencije, tokom mladog odraslog doba, testosteron — koji više nije povezan sa pubertetskim razvojem — može ometati kontrolu emocija, kako to sprovodi aPFC.
Nalazi sugerišu da se funkcija testosterona menja kod pojedinaca tokom adolescencije i odraslog doba. Istraživači studije primećuju da mnogi poremećaji raspoloženja obično nastaju tokom adolescencije, a dodatna istraživanja mogu otkriti da li promene u interakcijama između testosterona i mozga mogu biti povezane sa ovim.
„Testosteron obično ima tendenciju da se povezuje sa agresijom ili dominantnim ponašanjem, dok u stvari ima višestruke uloge u različitim razvojnim periodima“, rekla je autorka Ana Tiborovska, doktorka nauka, sa Univerziteta Radboud u Holandiji. „Nalazi trenutne studije su važni za razumevanje i tipičnih i atipičnih putanja sazrevanja mozga, kao i za razmatranje uticaja spoljašnjih faktora (kao što je stres) na funkciju i razvoj mozga.“
