Generacije Palestinaca obrađivale su terasaste obronke ovog poljoprivrednog sela na Zapadnoj obali jugozapadno od Jerusalima, uzgajajući masline, voće, pasulj i izuzetne patlidžane poznate širom regiona u dolini koja je povezana sa biblijskim kraljem Davidom.
Međutim, stanovnici strahuju da bi njihov drevni način života uskoro mogao biti u opasnosti jer izraelska ekstremno desničarska vlada kreće napred sa projektom naselja na obližnjem vrhu brda. Grupe za zaštitu životne sredine kažu da bi izgradnja mogla da opustoši već nategnute izvore vode koji snabdevaju poljoprivredne terase i da izazove veliku štetu ionako nesigurnom ekosistemu, piše AP..
Batirovo stanje osvetljava kako zamke izraelsko-palestinskog sukoba – naselja, zemljišni sporovi i vojne aktivnosti – mogu uticati na životnu sredinu, prirodne resurse i kulturno nasleđe u regionu.
Predložena izgradnja će „zauzeti veliku količinu zemlje i ne znate gde će završiti“, rekao je Rašid Ovina (58), čija se porodica generacijama bavi poljoprivredom u Batiru. „Ovo će uticati na zajednicu mentalno, ekonomski i socijalno.“
Dve ekološke grupe, EcoPeace i Društvo za zaštitu prirode, uputile su peticiju izraelskim vlastima da zaustave plan, navodeći njegov potencijalni uticaj na bujne bašte terasa ispod.
U dolini u kojoj se u Bibliji kaže da se David borio sa Filistejcima, koji na mestima izgleda neometano modernošću, farmeri kanališu vodu iz bazena starog 2000 godina starog rimskog doba kako bi uzgajali useve na terasama koje se spuštaju niz obronke planine.
Nedavno je voda curila iz stene i curila niz akvadukt ispod plodnog duda prema napuštenim otomanskim železničkim šinama ispod koje su nekada donosile proizvode sa terasa u Jerusalim.
Iako je proširenje naselja Har Gilo već dugo na planu, nova ultranacionalistička i verska vlada premijera Benjamina Netanjahua postavila je takve projekte glavnim prioritetom. Vođe lokalnih naseljenika ulažu velike napore da plan ostvare.
Telo Ujedinjenih nacija za kulturnu baštinu, Unesko, priznalo je milenijumske terase u serpentinskim dolinama oko Batira kao mesto svetske baštine 2014.
„Složen sistem za navodnjavanje ovog vodosnabdevanja doveo je do stvaranja terasa sa suvim zidovima koje su možda bile eksploatisane još od antike“, navodi se u dokumentaciji priloženoj UNESKO-u. „Integritet ovog tradicionalnog sistema vode garantuju porodice Batir, koje zavise od njega.
Između terasa i okolne tampon zone koja je namenjena da ih zaštiti, UNESCO kulturni pejzaž čini oko 10 kvadratnih kilometara brda i vadija. Plastični otpad koji su ostavili izletnici razbacan je duž staza koje ukrštaju dolinu.
Terase, koje su generacijama služile kao tržni vrt Jerusalima i Vitlejema, navodnjavaju se složenim akvaduktima i kanalima koje dele seoski farmeri. Oko 40% od 5.000 stanovnika Batira za život zavisi od poljoprivrede, kaže bivši gradonačelnik Akram Bader.
„Ovde odbijamo da koristimo nove mašine“, rekao je on. „Želimo da zadržimo tradicionalni način poljoprivrede.
Ekolozi kažu da bi ti izvori bili ugroženi izraelskom planiranom izgradnjom naselja u tampon zoni koja se nalazi uz terase.
„Ako izgradite veliki grad na vrhu, on uništava ovaj pejzaž“, rekao je Nadav Tal, hidrolog koji služi kao službenik za vode na Bliskom istoku za EcoPeace, zajedničku izraelsko-palestinsku grupu.
Izvori koji protežu dolinu u podnožju Batira se napajaju podzemnim vodama koje se obnavljaju padavinama koje se prodiru u krečnjačka brda iznad. „Ako gradite na vrhu ovih stena, možete sprečiti vodu da dopre do izvora“, rekao je on.
Pristup vodi već predstavlja izazov za Palestince koji žive pod izraelskom okupacijom, a mnogi pate od hronične nestašice snabdevanja.
Izrael efektivno kontroliše većinu vodosnabdevanja na teritoriji i ograničava količinu vode koju Palestinci mogu da izvuku iz planinskog vodonosnog sloja, glavnog vodosnabdevanja na teritoriji. Moderna gradnja na drugim mestima izazvala je presušivanje izvora od kojih zavise palestinski farmeri.
Povrh toga, predviđa se da će klimatske promene izazvane ljudima podići globalne temperature i izazvati češće suše na Levantu. Očekuje se da će rastuće izraelsko i palestinsko stanovništvo dodatno opteretiti ograničene vodne resurse.
Plan budućeg naselja, poznat kao Har Gilo Vest, trebalo bi da razvije stenoviti vrh brda manje od 1,5 km preko doline severno od Batira. Projekat, koji bi efektivno udvostručio veličinu postojećeg naselja Har Gilo, trebalo bi da počne sa 560 novih stambenih jedinica na vrhu grebena sa pogledom na terase.
Šlomo Niman, predsednik veća naselja Guš Ecion, rekao je da postoji veliki nedostatak stambenog prostora u ovoj oblasti, a posebno Har Gilo. On je rekao da sav urbani razvoj ide na račun životne sredine, ali u slučaju Har Gilo Vest tvrdi da se nalazi na vrhu „stjenovitog brda koje nema prirodnu vrednost“.
„Nema izvora, nema šuma, nema retke flore“, rekao je Niman, optužujući ekološke grupe za selektivan, politički aktivizam.
On je insistirao da planovi Har Gilo Vesta „nisu blizu terasa, da im se ne približavaju, da ih ne povređuju i ne diraju“.
U svojoj peticiji, Društvo za zaštitu prirode u Izraelu je navelo da plan „ne ispunjava nijedan ekološki kriterijum“ i da mu nedostaje standardna dokumentacija o proceni životne sredine.
Letnje istraživanje koje je sprovelo na lokaciji otkrilo je najmanje 195 biljnih vrsta, 25 vrsta leptira, brojne vrste ptica, uključujući najmanje tri navedene kao ugrožene, i kaže da je to stanište ugrožene planinske gazele i ugrožene prugaste hijene.
COGAT, izraelsko vojno telo odgovorno za civilne poslove na okupiranoj Zapadnoj obali, saopštilo je da postojeći planovi imaju za cilj „smanjivanje štete po pejzaž i (obratite) pažnju na druga pitanja životne sredine“. Rečeno je da će planiranje ispitati primedbe koje su podnele ekološke grupe, ali nije dalo naznake kada će se to dogoditi.
Izrael je zauzeo Zapadnu obalu, zajedno sa istočnim Jerusalimom i pojasom Gaze, u bliskoistočnom ratu 1967. Palestinci traže te teritorije za buduću nezavisnu državu.
Većina međunarodne zajednice smatra izraelska naselja preprekom za stvaranje održive palestinske države uz Izrael. Više od 700.000 jevrejskih doseljenika sada živi u desetinama naselja u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali.
Raniji planovi da se izgradi deo izraelske barijere za razdvajanje Zapadne obale pored terasa ukinuti su nakon glasnog protivljenja zbog njegovog potencijalnog uticaja na divlje životinje i ekosistem.
Jonathan Mizrachi iz izraelske grupe za borbu protiv naselja Peace Nov rekao je da su planovi Har Gilo Vesta već prošli nekoliko koraka u procesu odobravanja vizantijskog naselja.
Iako plan još uvek čeka konačno odobrenje pre nego što se buldožeri usele, on je rekao da odobrenje proširenja autoputa za Har Gilo prošlog septembra ukazuje na nameru Izraela da krene napred.
