Istraživači su otkrili da nanotehnologija može povećati efikasnost hemoterapije. Novo istraživanje bi moglo biti dobra vest za ljude koji u budućnosti razviju rak peritoneuma.
„Ovoj grupi pacijenata su potrebne efikasnije metode lečenja“, kaže Astrid Hildbakk, koja je nedavno završila doktorat na Odeljenju za fiziku NTNU-a. Sada je zaposlena kao istraživač za SINTEF industriju u biotehnologiji i nanomedicini.
Rak u predelu želuca i creva često se širi u peritonealnu šupljinu. Rak peritoneuma je teško otkriti, pa se rak često razvija mnogo pre početka lečenja. Nažalost, metode lečenja često funkcionišu loše.
„Kasne dijagnoze i neefikasno lečenje znače da pacijenti sa peritonealnim karcinomom nemaju dobru prognozu“, kaže Hildbakk.
Operacija je danas najčešći tretman za rak peritoneuma, zajedno sa hemoterapijom za ubijanje svih ćelija raka koje ostanu nakon operacije.
„Ali lekovi za hemoterapiju ne ostaju u trbušnoj duplji dovoljno dugo da bi ispravno radili“, kaže Hildbakk.
Pored toga, hemo lekovi se mogu proširiti na zdrave delove tela, gde izazivaju oštećenja i mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata. Ali Hildbakkovo istraživanje pruža nadu za bolji tretman.
„Inkapsuliranje leka u sitne nanočestice omogućava nam da duže zadržimo lek u šupljini. Takođe možemo posebno dizajnirati ove nanočestice tako da one isporučuju lekove prvenstveno ćelijama raka, a ne zdravim ćelijama“, kaže Hildbakk.
Hildbakk je proučavala ovaj metod kao deo svog doktorskog istraživanja. Radila je sa istraživačkim grupama u NTNU, SINTEF-u i Univerzitetskoj bolnici Radium u Oslu. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nanomedicina: Nanotehnologija, biologija i medicina.
„Mi smo kapsulirali citotoksični agens u nanočestice. One su prečnika otprilike 100 nanometara, ili desethiljaditi deo milimetra. Ubrizgali smo ih u peritoneum miševa i pacova“, kaže Hildbakk.
Drugim rečima, ovaj tretman još nije sasvim spreman za upotrebu od strane ljudi. Ali Hildbakkovi rezultati su obećavajući.
„Čestice leka ostaju duže u peritonealnoj šupljini i vezuju se specifično za tumore, gde se otvaraju i oslobađaju citotoksični agens direktno u ćelije raka. Veća količina leka stiže do ovih ćelija raka umesto do zdravog tkiva, čime se povećava efikasnost leka i smanjenje neželjenih efekata“, kaže Hildbakk.
Istraživačke grupe veruju da je isporuka hemoterapije pomoću nanočestica veoma obećavajuća nova strategija za lečenje ljudi koji razviju rak peritoneuma. Međutim, potrebno je više istraživanja.
„Sada moramo temeljno da karakterišemo i testiramo ovu metodu kako bismo bili sigurni da je tretman bezbedan i efikasan. Ovo je važan korak pre nego što možemo da koristimo tehnologiju na ljudima“, kaže Hildbakk.
Prošle godine istraživači iz SINTEF-a su stvorili kompaniju NaDeNo. Ova kompanija će voditi budući rad u saradnji sa SINTEF-om i Norveškom bolnicom radijuma. Nadamo se da će jednog dana uskoro moći da ovu tehnologiju učine dostupnom i pacijentima.
Više informacija: Astrid Hildbakk et al, Intraperitonealna primena nanočestica napunjenih kabazitakselom u modelima peritonealnih metastaza, Nanomedicina: nanotehnologija, biologija i medicina (2023). DOI: 10.1016/j.nano.2023.102656
Istražite dalje
