Nova CT tehnologija ultra visoke rezolucije omogućava odličan kvalitet slike i tačnu dijagnozu koronarne arterijske bolesti kod pacijenata sa visokim rizikom, što je potencijalno značajna korist za ljude koji ranije nisu imali pravo na neinvazivni skrining, prema studiji objavljenoj u Radiology.
Bolest koronarnih arterija je najčešći oblik bolesti srca. Koronarna CT angiografija (CCTA) je veoma efikasna za isključivanje bolesti koronarnih arterija kod pacijenata sa niskim ili srednjim rizikom od bolesti. Nažalost, CCTA u visokorizičnoj populaciji je težak zbog velike prevalencije koronarnih kalcifikacija i stentova. Koronarne kalcifikacije imaju tendenciju da „cvetaju“ na CCTA, čineći da izgledaju opsežnije nego što zaista jesu. Ovo dovodi do precenjivanja blokada i plaka i lažno pozitivnih rezultata.
„Shodno tome, pacijenti mogu biti podvrgnuti nepotrebnom, često invazivnom, testiranju“, rekao je vodeći autor studije Muhamed T. Hagar, MD, sa Odeljenja za dijagnostičku i interventnu radiologiju Univerziteta u Frajburgu u Frajburgu, Nemačka. „To je razlog zašto trenutne smernice ne preporučuju upotrebu CCTA kod osoba sa visokim rizikom.“
Koronarna CT angiografija ultra visoke rezolucije (UHR-CCTA) je obećavajući alat za neinvazivnu procenu pacijenata sa visokim rizikom od bolesti koronarnih arterija. Pošto koristi nedavno uvedene CT skenere za brojanje fotona, nije detaljno proučavan.
Dr Hagar i kolege su uporedili dijagnostičku tačnost UHR-CCTA sa onom referentnog standarda invazivne koronarne angiografije (ICA) kod 68 pacijenata. Pacijenti su imali tešku stenozu aortnog zalistka, uobičajenu, ozbiljnu bolest zalistaka koja smanjuje ili blokira protok krvi iz srca u aortu.
UHR-CCTA je bio veoma osetljiv i specifičan za otkrivanje bolesti koronarnih arterija. Isporučio je srednju ukupnu ocenu kvaliteta slike od 1,5 na Likertovoj skali od 5 tačaka, gde je 1 odličan, a 5 nedijagnostički. Skoro 80% segmenata je ocenjeno kao dobro ili odlično.
Rezultati sugerišu da bi prednosti neinvazivnog snimanja uskoro mogle biti dostupne pacijentima sa visokim rizikom, rekla je dr Hagar.
„Čini se da je spektar pacijenata koji imaju koristi od neinvazivnog CCTA značajno proširen tehnologijom detektora za brojanje fotona“, rekao je on. „Ovo je odlična vest za ove pacijente i zajednicu za snimanje.“
Visoka rezolucija UHR-CCTA rezultat je većeg broja emitovanih fotona. Ovo takođe povećava izloženost zračenju u poređenju sa konvencionalnim CT skenerima. Međutim, dr Hagar je primetila da je tehnologija u veoma ranoj fazi i da istraživači razvijaju metode za smanjenje izloženosti radijaciji.
„Trenutno je ova tehnika izvodljiva za pacijente sa visokim rizikom, kod kojih su koristi nadmašuju rizike, ali ne bi trebalo da se primenjuje na sve pacijente koji su upućeni na CT snimanje srca“, rekao je on.
Dok je CT sa brojanjem fotona relativno retkost širom sveta, stručnjaci predviđaju da će tehnologija postati rasprostranjenija u narednih 10 godina.
„Na Univerzitetu u Frajburgu smo imali privilegiju da radimo sa tehnologijom od njenog uvođenja i uveren sam da je CT sa brojanjem fotona početak nove generacije CT skenera, slično kao što je bio uvod u višeslojnu CT pre 30 godina, “ rekla je dr Hagar.
Istraživači istražuju dijagnostičku sposobnost CT tehnologije za brojanje fotona u drugim kliničkim scenarijima kao što je onkološko snimanje. U oblasti imidžinga srca, oni proširuju svoja istraživanja na podgrupe za koje CT snimanje trenutno nije izvodljivo, kao što su pacijenti sa koronarnim stentovima. Oni takođe istražuju procenu srčanog mišića pomoću CT-a koji broji fotone. Rani nalazi sugerišu da tehnologija može poboljšati rezoluciju mekog tkiva. Ovo bi u velikoj meri koristilo karakterizaciji bolesti.
„Za mene su ovo uzbudljiva vremena i jednostavno je sjajno biti deo veoma aktivne grupe koja radi sa ovom novom tehnologijom“, rekla je dr Hagar.
