Nova studija koju je predvodio Univerzitet Flinders ukazuje na važnost kvaliteta sna nakon posledica i procesa oporavka kod sportskog potresa mozga, uobičajenog oblika blage traumatske povrede mozga.
Rezultati studije objavljene u Nature and Science of Sleep otkrili su da se san „poboljšava“ u osam nedelja nakon potresa mozga, uključujući duže spavanje, bolju efikasnost sna i još duži dubok san kako oporavak napreduje.
„Malo se zna o snu nakon potresa mozga, uprkos tome što je san verovatno važniji proces koji omogućava mozgu da funkcioniše optimalno“, kaže dr Dejvid Stivens, istraživač spavanja sa Univerziteta Flinders, koji leči i istražuje potres mozga u vezi sa sportom.
Rezultati ove male studije daju verodostojnost prethodnim studijama na životinjama koje pokazuju da poboljšanje sna podržava oporavak od povrede mozga, i stoga ih treba detaljno istražiti i pratiti u pogledu oporavka i drugih efekata potresa mozga kao što su gubitak kognitivne funkcije, budnosti i depresija i anksioznost.
„Pretpostavljamo da san može biti ključni pokazatelj mozga koji pokušava da se popravi/oporavi od potresa mozga“, primećuju istraživači.
Prethodne studije su povezale dubok san koji dovodi do neuralne plastičnosti i aktivacije glimfnog sistema koji uklanja amiloid-β i τ-proteine, od kojih su oba umešana u hroničnu traumatsku encefalopatiju (CTE), progresivnu i fatalnu bolest mozga povezana sa ponovljenim traumatskim povrede mozga, uključujući potrese mozga i ponovljene udarce u glavu.
Nova studija je zasnovana na dokazima prikupljenim od sportista koji su doživeli potres mozga u vezi sa sportom i podvrgnuti studijama spavanja preko noći u roku od sedam dana od potresa mozga (akutna faza) i ponovo osam nedelja nakon potresa mozga (subakutna faza).
Ova studija ukazuje na bolji san kod učesnika sa potresom mozga u poređenju sa populacionom normom. Takođe se činilo da se san dodatno poboljšao u osam nedelja nakon potresa mozga u poređenju sa spavanjem neposredno nakon potresa mozga.
„Spekulišemo da je poboljšanje sna bio pokušaj mozga da se sam izleči“, kaže dr Stivens.
„Potrebno je više istraživanja u većoj populaciji da bi se istražila ova hipoteza i istražile druge neurofiziološke i neurokognitivne mere kako bi se ispitalo da li promene u snu tokom oporavka od potresa mozga dovode do promena u drugim aspektima traume glave.
„Ne samo da se zalažem za poboljšana istraživanja u nizu oblasti potresa mozga, već i za igrače, klubove i organizacije da prestanu da tretiraju potres mozga kao da je ogrebotina ili ‘plota’, već radije o kliničkom problemu koji ima potencijalne posledice gore od bilo kakva dislokacija ili prelom“.
Bivša igračica SANFLV-a Maja Rigter kaže da se još uvek oporavlja od tri potresa mozga, od kojih ju je poslednji primorao da se povuče 19. marta.
Posle 57 utakmica sa fudbalskim klubom Sturt i „i dalje voli fudbal“, odlučila je da se povuče „zbog značajnog rizika koji još jedan potres mozga predstavlja za moju profesionalnu medicinsku karijeru i buduće zdravlje“.
Trenutno studira fizioterapiju, Rigter kaže da mi je odluka da prestane da igra „slomila srce“, ali su stalni simptomi imali značajan uticaj na njen život, „naročito univerzitet sa kognitivnim sposobnostima koje se sporo vraćaju“.
