Podmornice, poput one koja je nestala u blizini olupine Titanika sa pet na brodu, mogu istraživati duboko more poput običnih podmornica, ali sa više ograničenja.
U poređenju sa podmornicama, koje su uglavnom vojna plovila, batiskaf koji je nestao ima ograničenije u svom kretanju i tome koliko dugo može da ostane pod vodom.
Mogu imati malu posadu ili se njima upravlja na daljinu, a obično se koriste za naučna istraživanja, istraživanje dubokog mora – ili ponekad da turisti vide podvodne atrakcije kao što su olupine brodova.
Potonji je bio slučaj sa Titanom, batiskafom kojom upravlja američka kompanija OceanGate.
U nedelju je počeo da se spušta prema olupini Titanika u severnom Atlantiku.
Ali izgubio je kontakt sa svojim pomoćnim brodom na površini manje od dva sata kasnije, što je izazvalo operaciju potrage i spasavanja.
Titan ima dovoljno kiseonika da izdrži pet ljudi na brodu 96 sati, navodi OceanGate.
Među onima za koje se veruje da su u brodu su britanski biznismen Hamiš Harding, francuski ronilac Pol-Henri Nargeolet, istaknuti pakistanski biznismen Šahzada Davud i njegov sin.
Bela cev, koja ima otvor na prednjoj strani, duga je 6,7 metara, a široka 2,8 metara.
Ima maksimalnu brzinu od tri čvora, ili 5,5 kilometara na sat.
Titan dozvoljava turistima koji mogu da priušte cenu od 250.000 dolara za sedište da zarone da posete Titanik, možda najpoznatiju olupinu u istoriji nakon što je potonuo 1912. godine.
Batiskaf može svoje putnike odvesti do dubine od 4.000 metara, prema OceanGate-u, što znači da može stići do olupine Titanika na 3.800 metara.
Stefan Vilijams, stručnjak za podvodnu robotiku sa Univerziteta u Sidneju, rekao je za AFP da je pritisak na tim dubinama bio „prilično neoprostiv“.
„Svakih 10 metara kada se spustite u vodu, povećavate pritisak efektivno za jednu atmosferu“, rekao je on.
To znači da je na dubini Titanika pritisak 380 puta veći nego na površini Zemlje.
Dok se batiskaf obično koristi u naučne svrhe, Vilijams je rekao da se sve više koristi u komercijalne svrhe kao što je turizam.
Vilijams, koji radi sa podmornicama bez posade, uporedio je porast interesovanja sa svemirskim turizmom, gde je takođe postojala „želja da se ovakve stvari iskuse iz prve ruke“.
Ali on je dodao da „postoji neka diskusija u zajednici o relativnim prednostima podmornica s ljudskom posadom u odnosu na platforme ili vozila na daljinsko upravljanje.
„Možete da uradite strašno mnogo istraživanja i naučnih istraživanja sa vozilima bez posade“, rekao je on.
„Korisnost stavljanja ljudi u ovakve situacije je dovedena u pitanje.“
Vilijams je rekao da je najbolji scenario da je Titan izgubio komunikaciju ili moć.
Ako je tako, sigurnosni sistem se možda aktivirao, ispuštajući teret koji ga je poslao na površinu, gde bi batiskaf čekao da ga pronađu spasioci.
„Sledeći najmanje najgori scenario“ bio je da je vozilo potonulo na dno okeana, ali je ostalo netaknuto, rekao je.
U ovom slučaju bi pronalaženje Titana bilo veoma teško – kao i brzo raspoređivanje misije da pokuša da pluta ili povuče batiskaf nazad na površinu, rekao je on.
On je rekao da na dubini od 6.000 metara postoje neka vozila na daljinsko upravljanje sposobna da izvrše spasilačku misiju, ali bi moglo potrajati da ih dovezu do lica mesta.
Najgori scenario bi bio da nešto poput požara ugrozi trup pod pritiskom, što bi „bio prilično katastrofalan kvar na takvoj dubini“, rekao je on.
