Naučnici su koristili matične ćelije za stvaranje struktura koje liče na ljudske embrione u laboratoriji, što je prvo izazvalo pozive na strožiju regulaciju u oblasti koja brzo napreduje.
Nekoliko različitih laboratorija širom sveta objavilo je studije pre štampanja u proteklih sedam dana koje opisuju svoje istraživanje, za koje stručnjaci kažu da treba postupati s oprezom jer istraživanje još nije recenzirano.
Laboratorije su koristile različite tehnike kako bi podstakle ljudske embrionalne matične ćelije, koje mogu postati bilo koja vrsta ćelija, da se samosastavljaju u strukturu koja podseća na embrion – bez potrebe za spermom, jajnom ćelijama ili oplodnjom.
Cilj je da se naučnicima pruži model pomoću kojeg će proučavati ljudske embrione na načine koji nikada ranije nisu bili mogući zbog etičkih razloga, u nadi da će dobiti novi uvid u uzroke urođenih mana, genetskih poremećaja, neplodnosti i drugih problema tokom trudnoće.
Prvo saopštenje je bilo prošle srede, kada je Magdalena Zernicka-Getc sa Univerziteta Kembridž i Kalifornijskog instituta za tehnologiju opisala rad svog tima na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu.
Njeno izlaganje je prvi objavio list The Guardian.
U četvrtak je tim Jacoba Hane sa Instituta za nauku Vajcman u Izraelu objavio studiju pre štampe koja detaljno opisuje njihov rad na modelima ljudskih embriona zasnovanim na matičnim ćelijama.
Tim Zernicka-Goetz je potom brzo objavio sopstvenu predštampu, dajući više informacija. Ostale laboratorije sa sedištem u Kini i Sjedinjenim Državama sledile su taj primer, izdavši pre-print krajem prošle nedelje.
Istraživači su se suprotstavili medijskim izveštajima u kojima se nakupine ćelija nazivaju „sintetičkim embrionima“, rekavši da one nisu ni striktno sintetičke, jer su izrasle iz matičnih ćelija, niti ih treba smatrati embrionima.
Nalet podataka je istakao veoma konkurentnu prirodu istraživanja u ovoj oblasti.
U roku od nekoliko sedmica u razmaku od drugog u avgustu prošle godine, i Zernicka-Goetz i Hanna timovi objavili su radove o svom radu na stvaranju prvih struktura nalik embrionima koristeći matične ćelije miševa.
Oba tima su izjavila za AFP da su njihove nove studije prihvaćene od strane prestižnih recenziranih časopisa – i da su svoj rad predstavili na konferencijama mesecima pre nedavne medijske pažnje.
Hana je odbacila ideju da je bilo koji tim „prvi“, rekavši da su postigli sasvim različite uspehe.
On je rekao za AFP da su njegovi modeli imali „posteljicu, žumančanu kesu, amnionsku šupljinu“ i druge karakteristike embriona za koje je rekao da nedostaju strukturama Zernicka-Getz.
Činilo se da su se drugi istraživači složili da su Hanini modeli bili napredniji, hvaleći i njegov tim što je koristio samo hemijske, a ne genetske modifikacije da nagovori ćelije u strukture slične embrionima.
„Sličnost (Hanninog modela) sa prirodnim embrionom je izuzetna, gotovo čudna“, rekao je Džesi Veenvlit, istraživač na nemačkom Institutu za molekularnu biologiju i genetiku ćelije Maks Plank.
Darius Videra, stručnjak za biologiju matičnih ćelija na britanskom Univerzitetu Reading, rekao je za AFP da je najbolje sačekati recenziju kolega pre nego što uporedimo istraživanje.
Ali „uticaj obe studije je ogroman“, dodao je on.
„Trebalo bi da pokušamo da izbegnemo nezdravu reklamu jer je ova tehnologija u ranoj fazi – ali već će biti potrebne nove smernice.
Obe laboratorije su saopštile da su razvijale svoje modele embriona za 14 dana, što je zakonska granica za uzgoj ljudskih embriona u laboratoriji u mnogim zemljama.
Posle 14 dana embrioni počinju da organizuju ćelije kako bi formirali organe uključujući i mozak, period koji se naziva „crna kutija“ jer se malo zna o ljudskim embrionima izvan te tačke.
Propisi za istraživanje u ovoj oblasti razlikuju se od zemlje do zemlje, ali se većina odnosi na embrione koji su oplođeni – rupa kroz koju se provlače novi modeli slični embrionima.
Univerzitet Kembridž saopštio je u petak da je pokrenuo projekat za razvoj prvog okvira upravljanja za modele ljudskih embriona zasnovanih na matičnim ćelijama u Velikoj Britaniji.
Naučnici koji su uključeni naglasili su da ne nameravaju da implantiraju svoje modele embriona u ljudsku matericu — i da čak i da se to uradi, to ne bi dovelo do bebe.
Model embriona implantiran u ženku makaka kao deo ranijih istraživanja je izazvao neke znake trudnoće, ali nije preživeo, rekao je Videra.
Džejms Brisko sa britanskog Instituta Frensis Krik pozvao je istraživače da „nastave oprezno, pažljivo i transparentno“.
„Opasnost je da će pogrešni koraci ili neopravdane tvrdnje imati zastrašujući efekat na javnost i kreatore politike, što bi bio veliki korak nazad za ovu oblast.“