Globalna podrška za jednu od najjeftinijih i najmoćnijih klimatskih akcija se ubrzava – i ne može doći u hitnijem trenutku.
Zemlje počinju da postaju ozbiljnije u pogledu smanjenja emisija metana koje se mogu izbeći iz proizvodnje fosilnih goriva, pošto planeta koja se brzo zagreva primorava lidere da udvostruče rešenja koja mogu da vladaju na visokim temperaturama u roku od decenija.
Prošlog meseca Bloomberg Green je izvestio da američki zvaničnici razgovaraju sa svojim kolegama iz Turkmenistana o načinima da pomognu toj centralnoazijskoj zemlji da ograniči neke od najgorih svetskih emisija metana koje izbacuju iz njenih zastarelih naftnih i gasnih operacija. Odvojeno, pravila Evropske unije mogu otvoriti put za smanjenje gasa staklene bašte koji curi iz rudnika uglja na kontinentu
Ako bi sav gas koji je iscurio ili ispustio energetski sektor Turkmenistana bio spašen i spaljen umesto toga i pravila EU stupe na snagu, kombinovane mere bi imale otprilike isti kratkoročni efekat na klimu kao brisanje otprilike 290 miliona tona CO 2 svake godine, prema proračunima Blumberga i energetskog trusta mozgova Ember. To je kao ukidanje emisija Tajvana — vodećeg svetskog proizvođača čipova i njegovog 21. najvećeg zagađivača. U SAD se takođe očekuje da će Agencija za zaštitu životne sredine u narednim nedeljama izneti svoj plan za primenu nove naknade za emisije metana na osnovu sveobuhvatnog zakona o klimi usvojenog prošle godine.
Iako su i dalje potrebna ogromna smanjenja emisija gasa iz energetskog sektora iz mnogih zemalja širom sveta, uključujući velike emitere poput Kine i Rusije, mere bi mogle označiti pomak ka konkretnim klimatskim akcijama.
„Potencijalni sporazum između SAD-a i Turkmenistana i novo zakonodavstvo EU pokazuju vidljiv napredak u smanjenju globalnog zagađenja metanom, pokazujući da je globalno obećanje metanom za 2021. više od obećanja“, rekla je Alis C. Hil, viši saradnik u Savetu za Spoljne poslove.
Zaustavljanje metana koji se namerno oslobađa ili slučajno curi iz rudnika uglja ili proizvodnje prirodnog gasa i nafte je jedan od najnižih plodova u borbi protiv klimatskih promena, jer je minimiziranje tih emisija često jednostavno kao nadogradnja infrastrukture i njeno povećanje efikasnosti.
Ova obnova mogu generisati više proizvoda koje operateri mogu da prodaju. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da bi oko 40% emisija nafte i gasa moglo biti realizovano bez neto troškova. Postoji i značajan potencijal za suzbijanje ispuštanja metana iz velikih, poroznih podzemnih rudnika uglja, navodi agencija. Iako sagorevanje metana, primarne komponente prirodnog gasa, i dalje proizvodi ugljen-dioksid, uticaj zagrevanja je znatno manji nego ako neizgoreni gas izlazi direktno u atmosferu.
U Evropi rudnici uglja već kontrolišu ili zahvataju veći deo metana koji izbacuje iz njihovih rudnika, ali često ne uspevaju da ga sagore ili prerade i isporuče na tržišta, kaže analitičarka Ember za metan Sabina Asan, koja procenjuje da bi nova pravila EU mogla da smanje blok emisija metana iz rudnika uglja skoro 40% do 2040. Propisi još uvek moraju da prođu kroz konačne pregovore sa državama članicama bloka i mogli bi da se promene.
„Ovo je u suštini samo traženje od rudnika da poboljšaju sisteme koje već imaju“, rekao je Asan. „To je zaista nešto što bi već trebalo da rade, a to neće nužno koštati mnogo.“
Iako su neke grupe klimatskih aktivista izrazile razočaranje što pravila EU nisu ambicioznija, pravila se fokusiraju na merenje i ublažavanje emisija iz aktivnih i napuštenih rudnika, što je važno jer mnoga okna nastavljaju da ispuštaju metan dugo nakon što prestanu sa proizvodnjom, navodi se u saopštenju. Assan.
Iako je retko naseljen i retko u međunarodnim vestima, Turkmenistan je ključni deo globalne klimatske slagalice jer se nalazi na vrhu četvrti po veličini svetskih rezervi prirodnog gasa i izbacuje više metana po jedinici proizvodnje nafte i gasa nego bilo koja druga velika naftna ili zemlja koja proizvodi gas. Većina od 500 najintenzivnijih globalnih ispuštanja metana u svetu od 2019. godine, koja se prate do sektora nafte i gasa, bila je u Turkmenistanu, prema analizi satelitskih podataka kompanije Kairros SAS.
Predsednik Serdar Berdimuhamedov odobrio je mapu puta koja uključuje mere za proučavanje kako bi zemlja potencijalno mogla da se pridruži Globalnom obećanju o metanu, inicijativi koju predvode SAD i EU koja je posvećena smanjenju globalnih emisija gasa za 30 odsto do kraja decenije. Veruje se da se trenutno oko 7% turkmenistanskog gasa troši namernim ispuštanjem ili paljenjem i slučajnim curenjem.
SAD bi potencijalno mogle da pruže finansijsku pomoć eventualno preko Ekport-Import banke sa dobavljačima naftnih usluga kao što su Halliburton Co. i SLB, ranije pod nazivom Schlumberger, koji rade na otkrivanju curenja i zameni opreme u Turkmenistanu, rekli su ljudi upoznati sa diskusijama.
„Veoma je ohrabrujuće što Turkmenistan pojačava napore na ublažavanju svojih emisija metana i da su međunarodni partneri spremni da podrže Turkmenistan na ovom putu“, rekao je Manfredi Kaltagiron, šef Međunarodne opservatorije za emisije metana (IMEO), inicijative Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Vlada SAD takođe se kreće na nekoliko frontova kako bi napala emisije metana iz naftnog polja. Plan za zaštitu životne sredine za koji se očekuje da će se finalizirati krajem ove godine, nalagao bi rutinsko praćenje curenja čak i na malim bunarima, zahtevao bi nacrte kompanije za njihovo začepljenje i smanjio upotrebu spaljivanja, kada se prirodni gas na naftnim bušotinama sagoreva što manje. moćan ugljen-dioksid.
Američki regulatori kažu da operateri nafte i gasa mogu da potraže više od 80% prihoda od prodaje prirodnog gasa koji bi bio ponovo obuhvaćen zahtevima. Očekivana smanjenja emisije metana iz mandata koje je predložila EPA nisu linearna i agencija nije dala godišnji pregled.
Međutim, prosečno procenjeno smanjenje u periodu od 12 godina koje je dala agencija pokazuje da bi pravila blokirala oko 2,7 miliona metričkih tona metana da godišnje uđe u atmosferu. Pošto je metan moćan gas staklene bašte, kratkoročni uticaj na klimu bio bi ekvivalentan eliminisanju 225 miliona metričkih tona ugljen-dioksida svake godine ili ukidanju pakistanskih emisija.
SAD i EU postavile su metan glavnim pitanjem uoči COP26 2021. godine, što je na kraju okupilo oko 150 zemalja iza globalnog obećanja. Skoro dve godine nakon što je taj pakt otkriven, fokus se pomerio dalje od uključivanja više zemalja u inicijativu na preduzimanje akcija na terenu.
Cilj za smanjenje globalne emisije metana za 30% do 2030. godine verovatno neće biti ispunjen, kaže Dejvid Oksli, šef klimatske ekonomije u istraživačkoj grupi Capital Economics. Međutim, Oksli je u nedavnoj belešci napisao da napori da se uhvati u koštac sa emisijom metana „daju nam poverenje“ da će ispuštanja početi da opadaju ove decenije.
