Grejanje i kuvanje na prirodni gas često imaju veći uticaj na klimu nego što se obično veruje. Ovo je zaključak novog modela proračuna koji su razvili istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM). Razlika: model istraživača takođe uzima u obzir ogromne količine neiskorišćenog gasa ispuštenog u atmosferu.
„Želeli smo da znamo da li su – kada se uzme u obzir i curenje gasa – gas ili električna energija pogodniji za grejanje i kuvanje,” objašnjava dr Florijan Ditrih, istraživač na TUM-u vanredni profesor za ispitivanje i modeliranje životne sredine.
U saradnji sa istraživačima sa ETH Ciriha, Univerziteta u Utrehtu i holandske organizacije za primenjena istraživanja prirodnih nauka TNO, međunarodni tim je koristio visokotehnološku mernu stanicu za hvatanje ugljen-dioksida, metana i ugljen-monoksida. Takođe su koristili laserske spektrometre za merenja metana na licu mesta. Zatim su kombinovali sve varijable u posebno dizajniranom proračunskom modelu. Rezultati su objavljeni u časopisu Earth’s Future.
Na Oktoberfestu u Minhenu 2019., na primer, istraživači su primetili da je izgubljeno 1,4% upotrebljenog gasa. Sa ukupnom zapreminom od 185.000 kubnih metara, to znači da je u atmosferu ispušteno 2.500 kubnih metara neiskorišćenog gasa.
„Naš model proračuna uzima u obzir ove količine oslobođenog prirodnog gasa i pruža sveobuhvatan faktor emisije za procenu upotrebe prirodnog gasa za kuvanje i grejanje“, objašnjava dr Ditrih.
Međutim, da bi se utvrdilo da li je prirodni gas ili električna energija prihvatljivija opcija za klimu, kombinacija električne energije je odlučujuća. „Visoki udeo obnovljivih izvora energije smanjuje emisioni faktor za električnu energiju, dok korišćenje električne energije iz izvora kao što su elektrane na ugalj ima suprotan efekat“, kaže dr Ditrih.
Uključujući sve ove faktore u svoj model proračuna, istraživači su stvorili kvantitativnu osnovu za identifikaciju zemalja u kojima je električna energija već klimatski prihvatljiviji izbor od prirodnog gasa. Takođe su zaključili šta druge zemlje treba da urade da bi došle do ove tačke.
Za svih 25 zemalja obuhvaćenih studijom, to je jasno. „Kada uzmemo u obzir curenje i nepotpuno sagorevanje, potreban je manji udeo obnovljivih izvora energije u mešavini električne energije nego što se ranije pretpostavljalo“, kaže Jia Chen, profesor ekološkog senzibiliteta i monitoringa, koji je i šef Odeljenja za inovacije u životnoj sredini. Sektor na TUM Institutu za robotiku i AI MIRMI. Shodno tome, moguće je da većina zemalja pređe sa gasa na električnu energiju u mnogo ranijoj fazi.
Posmatrajući pojedinačne zemlje, to znači da bi Kanada, na primer, sa svojim visokim udelom hidroelektrane, već mogla u potpunosti da se osloni na električnu energiju za grejanje i kuvanje sa stanovišta zaštite klime. U Kini je slika drugačija: zbog dominantne uloge uglja u mešavini električne energije, električna energija izaziva veće emisije CO 2 od gasa pod pretpostavkom identične proizvodnje energije.
Za Nemačku, uprkos brzom rastućem udelu energije vetra i sunca, električna energija još uvek nije jasno bolja od gasa. Nemačka ima dosta kompanija u tom pogledu — u 18 od 25 zemalja koje su ocenjene u studiji, uključujući Španiju, Italiju, Holandiju, Japan i Australiju, električna energija još uvek nije superiornija od gasa u klimatskom smislu. Međutim, pogled na grafikone istraživača TUM-a pokazuje da će električna energija uskoro biti klimatski prihvatljivija alternativa za mnoge od tih zemalja zbog tekuće ekspanzije obnovljivih izvora energije.
