Pokazalo se da je jedinstvena vrsta mišićnih vlakana koja se nalaze u ekstraokularnim mišićima otporna na bolest amiotrofične lateralne skleroze (ALS), i pokazalo se da se čak povećava proporcionalno kako bi nadoknadila kada se druge vrste mišićnih vlakana srazmerno smanjuju. Ovo otkriće istraživača sa Univerziteta Umea i Univerzitetske bolnice u Umeo moglo bi pomoći u konačnom pronalaženju novih strategija lečenja za usporavanje bolesti. Istraživanje je objavljeno u časopisu Investigative Opthalmology & Visual Science.
„Trebalo bi da budete veoma oprezni kada govorite o otkrićima u istraživanju ALS. Daleko smo od kurativnog tretmana. Ali ovi rezultati i dalje pokazuju da se sve ne samo pogoršava, već da telo takođe može da koristi odbrambene strategije na način koji se nada za buduća istraživanja“, kaže Arvin Behzadi, doktorant na Univerzitetu Umea i lekar.
Kada drugi tipovi mišićnih vlakana atrofiraju kod pacijenata sa ALS-om tako da izgube svoju funkciju, većina pacijenata sa ALS-om ima netaknutu funkciju ekstraokularnih mišića čak i kasno u toku bolesti. Ovo je uprkos činjenici da je potrebno nekoliko ekstraokularnih mišića da bi se oko kretalo i pravilno funkcionisalo. Istraživači iz Umea pronašli su moguće objašnjenje za ovaj fenomen. Jedinstvena vrsta mišićnog vlakna u ekstraokularnim mišićima izgleda ne samo da je otporna na ALS, već se proporcionalno povećava u odnosu na druga mišićna vlakna koja nisu toliko otporna u ALS.
Istraživači su ranije pokazali da su ekstraokularni mišići samo blago pogođeni ALS-om. Sada su istraživači u Umea-u napravili korak dalje istraživanjem ove jedinstvene vrste mišićnih vlakana koja se nalaze u ekstraokularnim mišićima, a koja se ne nalaze u mišićima ruku i nogu. Koristeći specifična antitela koja se vezuju za različite vrste proteina, istraživači su uspeli da mapiraju tri velike grupe mišićnih vlakana u ekstraokularnim mišićima i istraže promene u obrascima distribucije kod ALS. Istraživači su mogli da pokažu da se velika grupa mišićnih vlakana u unutrašnjem delu ekstraokularnih mišića, koja imaju sastav mišićnih vlakana sličan mišićnim vlaknima u rukama i nogama, proporcionalno smanjuje u ALS.
Umesto toga, ova mišićna vlakna koja su zahvaćena ALS zamenjuju se vrstom mišićnih vlakana koja su jedinstvena za ekstraokularne mišiće. Ova jedinstvena mišićna vlakna nisu samo pošteđena kod ALS-a, već se proporcionalno povećavaju. Ovaj proces bi verovatno mogao da bude važan faktor u obezbeđivanju da ekstraokularni mišići nastave da funkcionišu čak i kasno tokom bolesti, kada drugi prugasti mišići u telu atrofiraju i izgube svoju funkciju. Međutim, ekstraokularni mišići zavise od signala iz nervnih ćelija da se aktiviraju.
Činjenica da su ova jedinstvena mišićna vlakna pošteđena kod ALS-a i da je inervacija između ovih mišićnih vlakana i nervnih ćelija koje aktiviraju ova mišićna vlakna očuvana, može ukazivati na to da bi nervne ćelije koje kontrolišu ova mišićna vlakna takođe mogle biti otpornije na patološki proces u ALS.
„Nalazi pružaju dublje razumevanje potencijalnih zaštitnih mehanizama koje telo može da iskoristi protiv ALS-a. Potrebno je više istraživanja da bi se tačno istražilo koje zaštitne mehanizme ova jedinstvena mišićna vlakna i nervne ćelije koje kontrolišu ova mišićna vlakna mogu da koriste i da li ova zaštitna mehanizmi mogu na bilo koji način biti indukovani u drugim prugastim mišićima i nervima u drugim delovima tela koji su zahvaćeni ALS-om“, kaže Arvin Behzadi.
ALS je teška neurodegenerativna bolest koja dovodi do gubitka nervnih ćelija u mozgu i kičmenoj moždini koja kontroliše prugaste mišiće koji se koriste u voljnim pokretima. Bolest je fatalna, sa preživljavanjem koje varira od nekoliko meseci do nekoliko godina od trenutka pojave simptoma. Pacijenti sa ALS-om mogu biti stratifikovani na ALS sa spinalnim početkom, gde simptomi počinju u ruci ili nozi, i ALS sa bulbarnim početkom, gde simptomi počinju u predelu glave i vrata. U Švedskoj se svake godine dijagnostikuje ALS oko 200 ljudi.
