Svetski lideri okupiće se ove nedelje u Parizu sa ambicijama da ponovo osmisle globalno finansiranje za novu eru oblikovanu klimatskim promenama, dok kaskada kriza preplavljuje zemlje koje su opterećene dugovima.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Samit o novom globalnom finansijskom paktu ima za cilj izgradnju „novog konsenzusa“ za ispunjavanje međusobno povezanih globalnih ciljeva borbe protiv siromaštva, suzbijanja emisija koje zagrevaju planetu i zaštite prirode.
Ideje na stolu se kreću od oporezivanja na brodarstvo, fosilna goriva ili finansijske transakcije, do inovacija u kreditiranju i strukturnog preispitivanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
Francuska kaže da je dvodnevni samit, koji počinje u četvrtak i koji će okupiti oko 50 šefova država i vlada, bio više platforma za razmenu ideja uoči niza velikih ekonomskih i klimatskih sastanaka u narednim mesecima.
Konkretno, francusko predsedništvo je u petak reklo da želi da da „politički podsticaj“ ideji o međunarodnom porezu na emisije ugljenika iz brodarstva, uz nadu u napredak na sastanku Međunarodne pomorske organizacije kasnije u junu.
Uz poverenje u manjak u vezi sa neispravnim obećanjima bogatijih zemalja o finansiranju klime, zemlje u razvoju traže opipljiv napredak.
Grupa V20 zemalja na klimatskim linijama, koja sada uključuje 58 zemalja članica, rekla je da restrukturiranje globalnog finansijskog sistema kako bi se uskladio sa klimatskim ciljevima mora biti završeno do 2030.
„Sjajno je što govorimo o međunarodnoj finansijskoj arhitekturi, ali moramo da vidimo vremenske okvire, a nismo videli te vremenske okvire“, rekla je za AFP Sara Džejn Ahmed, globalni lider i savetnik za finansije V20.
„Ako počnemo da radimo ove stvari 2030-ih, to će biti mnogo skuplje, a kompromisi će biti daleko strmiji.
Lideri koji stižu u Pariz da bi zastupali tu poruku su kenijski predsednik Vilijam Ruto i predsednica Gane Nana Akufo-Addo, kao i premijerka Barbadosa Mia Motli, koja je postala snažan zagovornik reformi i govoriće na otvaranju samita u četvrtak.
Među ostalim prisutnima su kineski premijer Li Ćiang, ministarka finansija SAD Dženet Jelen i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ajai Banga se takođe očekuje u Parizu, na svom prvom međunarodnom sastanku otkako je preuzeo kormilo Svetske banke, obećavajući da će prihvatiti promene.
Sa manjim brojem lidera iz bogatijih zemalja koji prisustvuju, Friederike Roder iz Global Citizen-a rekla je da bi konferencija mogla da ne ispuni nade za demonstraciju jedinstva.
„Potrebno nam je da se svi okupe“, rekla je ona za AFP, ističući da su velike ekonomije potrebne da bi se dogovorile o reformama.
Ekonomije su pogođene uzastopnim šokovima poslednjih godina, uključujući COVID-19, rusku invaziju na Ukrajinu, nagli rast inflacije i sve skuplje posledice vremenskih nepogoda pojačanih globalnim zagrevanjem.
Šef Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da su pandemija i njene posledice bile „test stresa“ za finansijski sistem koji je uspostavljen pre skoro osam decenija.
„To je uglavnom propalo“, rekao je on ranije ovog meseca, dodajući da se 52 zemlje u razvoju nalaze u dugovima ili blizu njih.
Svetska banka planira da poveća svoj kreditni kapacitet za 50 milijardi dolara tokom 10 godina.
Prošle nedelje je takođe pozvao na drastičnu reformu kako bi se trilioni dolara štetnih i nepotrebnih subvencija za fosilna goriva, poljoprivredu i ribarstvo preusmerili u akciju na klimu i prirodu.
Trenutno je svet daleko od puta u svojim ciljevima da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura, rizikujući ogromne troškove za prirodu, ljudska društva i globalnu ekonomiju.
Prošle godine je komitet stručnjaka UN rekao da će zemlje u razvoju, osim Kine, morati da troše više od 2 biliona dolara godišnje do 2030. na razvoj i da odgovore na klimatske i biodiverzitetske krize.
Roder je rekao da bi jedan od ključnih signala sa samita u Parizu bio da bogatije zemlje pokažu da mogu da ispune postojeća obećanja, kao što je još neizvršeno obećanje od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. za pomoć zemljama u razvoju da smanje emisije i povećaju otpornost na klimu.
Povećanje dostupnog novca — potencijalno korišćenjem stotina milijardi MMF-ovih „specijalnih prava vučenja“ za povećanje likvidnosti — je među pozivima zemalja u razvoju, kao i nova strategija pozajmljivanja.
Jedna ideja koju zastupa Barbados je klauzula o katastrofi, tako da otplata kredita može biti pauzirana na dve godine nakon klimatske katastrofe ili pandemije.
Druga ključna tačka debate je obim postojećih dugova.
To će takođe usmeriti pažnju na Kinu, koja je postala značajan zajmodavac afričkim zemljama, ali nije voljna da učestvuje u zajedničkom okviru za restrukturiranje duga.
Samit u Parizu može da izvuče mnoga pitanja „izvan njihove niše“, rekao je Luj-Nikolas Žando iz Oksfama, napominjući, međutim, „jaz između prvobitno iskazane ambicije samita i stvarnosti“.
