Holandska kuća Orange profitirala je od svojih kolonijalnih poseda za oko 3 miliona guldena – 600 miliona dolara (547 miliona evra) u modernom novcu – od 1675. do 1770. godine, prema studiji o državi i ropstvu koju je naručila vlada, predstavljenoj holandskom parlamentu u četvrtak.
Studija je pokušaj da se prouči uloga holandske vlade i „srodnih institucija“ u ropstvu i njegovim posledicama. Zemlja takođe istražuje vraćanje opljačkanih umetničkih dela. Dok je zemlja ukinula ropstvo 1863. godine, neki tvrde da je vrhunac njenih ekonomskih i kulturnih dostignuća postignut na leđima prinudnih radnika.
Očekuje se da će se kralj Vilem-Aleksandar javno izviniti za kolonijalne pljačke zemlje 1. jula, na 150. godišnjicu holandskog ukidanja ropstva u svojim bivšim kolonijama. Premijer Mark Rutte se u decembru zvanično izvinio za 250-godišnju umešanost zemlje u trgovinu robljem, koju je nazvao „zločinom protiv čovečnosti“, ali su neki aktivisti tvrdili da to nije dovoljno i zahtevali dalje izvinjenje od monarh.
Holandija je osnovala nacionalnu savetodavnu komisiju za ispitivanje svoje kolonijalne istorije 2020. godine nakon što je smrt crnca Džordža Flojda u policijskom pritvoru u SAD pokrenula talas rasnog samoispitivanja, protesta i optuživanja širom sveta.
Holandsko kolonijalno carstvo obuhvatalo je delove današnjih Devičanskih ostrva, Brazila, Mauricijusa, Surinama, Cejlona i nekoliko indonežanskih ostrva. Veliki deo njihove azijske teritorije, kojom je upravljala Holandska istočnoindijska kompanija, oteo je od Portugalaca, koji su prethodno kolonizovali to područje.
Holandija nije jedina bivša kolonijalna sila koja istražuje mogućnost iskupljenja za svoje prošle grehe nad nekada potlačenim stanovništvom. Vlada Jamajke je prošlog meseca najavila da će uvesti zakon koji bi potencijalno mogao da prekine njen vekovni odnos sa Britanskom monarhijom, koja je ostrvo tvrdila da je kolonija 1655. i dozvolila mu nominalnu nezavisnost 1962. Nedavna anketa je pokazala da većina stanovništva u skoro polovini nacija Britanskog Komonvelta postale bi republike ako bi imale mogućnost.
U SAD, Njujork je nedavno postao druga država koja je preduzela prve korake ka uspostavljanju komisije koja će istražiti finansijske reparacije za potomke crnih robova uvezenih iz Afrike.
