Danijel Elsberg, otac svih uzbunjivača koji je razotkrio prave razmere učešća američke vojske u Vijetnamu zbog čega je bio proglašen „najopasnijim čovekom u Americi“, preminuo je u 93. godini.
Nekadašnji vojni analitičar, čija su saznanja i tajni dokumenti o Vijetnamskom ratu postali poznati kao „Pentagon papiri“, Danijel Elsberg je preminuo od raka pankreasa u svom domu u Kensingtonu u Kaliforniji.
„Danijel je tragao za istinom i bio je patriota, aktivista protiv rata, voljeni suprug, otac, deda i pradeda, dragi prijatelj i inspiracija mnogima. Nedostajaće nam svima“, saopštila je njegova porodica.
„Pentagon papiri“ doveli su ubrzanog kraja Vijetnamskog rata, pada popularnosti Niksonove administracije koja je na sve načine pokušala da blokira njihovo objavljivanje u NJujork tajmsu , kao i veoma uticajne presude Vrhovnog suda SAD i inspirisanja drugih uzbunjivača u budućnosti .
Elsberg je radio u vojnoj korporaciji RAND i pri američkom ministarstvu odbrane, savetujući Belu kuću o nuklearnoj strategiji kao i proceni situacije u vezi sa američkim učešćem u Vijetnamskom ratu.
Saznanja do kojih je došao tokom tog perioda su mu, kako je više puta ispričao, strahovito teško pala. Znao je sve o „tajnim podacima koje američka javnost ima pravo da zna“.
„To je jedina ispravna stvar. Ukoliko bi javnost znala, politički pritisak da se okonča rat bio bi preveliki“, smatrao je Elsberg. Taj zaključak naterao ga je da 1971. godine objavi „Pentagon papire“ – 7.000 stranica dokumenata koji su otkrivali brojne laži i obmane administracija nekoliko američkih predsednika – Harija Trumana, Dvajta Ajzenhauera, DŽona Kenedija i Lindona B. DŽonsona.
Dokumenta su pokazivala razmere političkog i vojnog učešća SAD u Vijetnamu od 1945. do 1967. godine. „Pentagon papiri“ su bez sumnje dokazali da je administracija Lindona B. DŽonsona, ali i drugih predsednika, sistematski lagala narod i Kongres.
Vašington je tajno proširivao učešće svojih operacija u Vijetnamu kao i napade u obalskim delovima Severnog Vijetnama. Osim toga, skrivan je i broj američkih žrtava u ratu. Iako su zvaničnici optimistično govorili o ratu i najavljivali pobedu, znali su da zapravo gube. Ministar odbrane Robert Meknamara je još 1967. savetovao DŽonsona da okonča rat.
Elsbergova hrabrost doprinela je nesumnjivoj promeni mišljenja javnog mnjenja prema ratu u Vijetnamu i njegovom ubrzanom kraju, ali i označila početak kraja Niksonovog režima.
Zbog toga ga mnogi nazivaju „ocem uzbunjivača“ i inspiracijom mnogima posle njega da, uprkos tome što je protivzakonito delaju u opštem interesu i otkriju državne tajne. Bivši glavni urednik Gardijana Alan Rusbridžer kaže da je Elsberg oblikovao Edvarda Snoudena i DŽulijana Asanža.
Osim direktnih posledica otkrivanja laži, „Pentagon papiri“ su zbog sukoba Niksonove administracije i NJujork tajmsa doveli do izuzetno važnog pravnog presedana.
Bela kuća je po svaku cenu želela da spreči njihovo objavljivanje, pa je vršila ogroman pritisak na sudstvo da se Elsberg označi kao špijun koji je naštetio nacionalnim interesima i bezbednosti.
Vrhovni sud SAD, međutim, u skladu sa Prvim amandmanom odlučio je u korist NJujork tajmsa i slobode medija i tako postavio presedan za sve buduće uzbunjivače.
Uprkos tome što je pred Federalnim sudom u Los Anđelesu optužen za krađu dokumenata, špijunažu i zaveru, sudija je pre nego što je presuda doneta prekinuo čitav slučaj zbog ozbiljnog i flagrantnog kršenja sudskog procesa od strane vlasti, uključujući tu i ilegalno prisluškivanje.
Elsberg je i posle „Pentagon papira“ nastavio sa svojom misijom kontrolisanja vlasti i pozivanjem na odgovornost budućih administracija. U decembru prošle godine, otkrio je da je bio u kontaktu sa DŽulijanom Asanžom u vezi sa objavljivanjem Vikiliksa.
Kada mu je dijagnostikovan rak pankreasa u februaru ove godine, rečeno mu je da ima tri do šest meseci života. „Kada sam kopirao ‘Pentagon’ papire 1969. godine mislio sam da ću provesti ceo život iza rešetaka. Rado bih to prihvatio ukoliko bi značilo brži kraj Vijetnamskog rata“ , rekao je u jednom od poslednjih intervjua koje je dao.
