Okeanski zalivi koji hvataju zapadni Antarktik dom su dve različite populacije Turketove hobotnice (Pareledone turkueti). Zajedničke tajne njihovih predaka ne slute dobro za buduće zdravlje naše planete.
Nedavna DNK analiza dve geografski odvojene populacije hobotnica, objavljena ranije ove godine pre recenzije kolega, ukazuje da su one nekada bile deo jedne velike porodice.
Ova „direktna istorijska veza“ sugeriše da se pre oko 125.000 godina, ogromni ledeni pokrivač zapadnog Antarktika koji razdvaja dva zaliva od 2,2 miliona kubnih kilometara u potpunosti srušio u more.
Naučnici koji su sekvencionirali genome populacija hobotnica u Vedelovom i Rosovom moru pronašli su dokaze o protoku gena predaka između dve populacije pre otprilike 70.000 godina, što sugeriše da je „drevni morski put verovatno nekada bio otvoren preko Zapadnog Antarktičkog ledenog pokrivača, što je direktno povezano današnje Vedelovo more i Rosovo more“.
„Ovo bi moglo biti olakšano samo potpunim kolapsom ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika tokom međuglacijalnog perioda, za koji zaključujemo da se dogodio otprilike između 68 i 265 [hiljadu godina]“, pišu oni.
Da se to tada dogodilo, moglo bi se ponoviti, pogotovo što globalne temperature danas dostižu sličan prag.
U ovom trenutku, naučnici zapravo ne znaju da li je Zapadni Antarktik u opasnosti od potpunog kolapsa zbog klimatske krize. To je jedna od glavnih neizvesnosti koje treba rešiti u klimatskim modelima.
Dok su neki stručnjaci upozoravali na katastrofu u regionu još pre 50 godina, drugi klimatski modeli napravljeni pre samo 10 godina nisu predviđali značajan gubitak leda na Antarktiku tokom jednog veka.
Kako se to pokazalo pogrešnim.
Danas Zapadni Antarktik ispušta ledene sante koje se otapaju veličine velikih metropola mnogo brže od ostatka kontinenta.
Jedan od njegovih glečera je poznat kao ‘Glečer Sudnjeg dana’ jer bi, ako se sruši, mogao sam izazvati porast nivoa mora za 65 centimetara. Klimatski naučnici su nedavno upozorili da se glečer drži „za nokte“.
Dakle, koliko dugo će region nastaviti da visi na ivici litice?
Naravno, prošli kolaps je bio posledica prirodnog ciklusa Zemljine klime. Nije uzrokovano brzim globalnim zagrevanjem, izazvanim ljudskim emisijama fosilnih goriva tokom onoga što bi trebalo da bude planetarno hladno, kao što je danas.
Ako se ceo ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika uruši zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom, formirajući arhipelag u južnom okeanu, nastalu ekološku katastrofu je teško shvatiti.
Naučnici predviđaju da bi nivo mora mogao da poraste za 3,3 do 5 metara (11 do 17 stopa) širom sveta, preokrenuvši cirkulaciju vode u okeanima na globalnom nivou i drastično preoblikujući obale kontinenata.
„Trenutno se budući kolaps ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika na stogodišnjim vremenskim skalama smatra procesom male verovatnoće“, pišu istraživači hobotnice.
Ipak, čak i najoptimističniji budući modeli predviđaju da će temperature vazduha dostići 1,2 do 1,7 °C do 2100. godine, a kako ističu autori, to je „potencijalno unutar prelomne tačke budućeg kolapsa ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika“.
Trenutno je više od polovine ledenih polica koje drže antarktički ledeni pokrivač na ivici urušavanja, a ako se sruše, to bi moglo dovesti do nepovratnih gubitaka.
Ako se Turkuetove hobotnice u južnom okeanu ikada ponovo spoje sa svojim davno izgubljenim članovima porodice, to će značiti da je naša planeta ušla u zaista nemirne vode.
Studija je objavljena u bioRxiv.
