Promene u konzumiranju alkohola obično prate promene u simptomima depresije, prema studiji objavljenoj u Alcohol: Clinical and Ekperimental Research. Pojedinci koji su prijavili smanjenje upotrebe alkohola istovremeno su prijavili smanjenje simptoma depresije, čak i kada je njihova konzumacija alkohola premašila zdrav nivo.
Slično tome, oni koji su podržavali povećanu upotrebu alkohola takođe su prijavili povećanu depresiju, bez obzira da li je količina koju su popili na nivou koji se smatra nezdravom ili ne. Nalazi mogu motivisati pojedince da smanje konzumiranje alkohola kako bi poboljšali svoje raspoloženje i sugerišu da praćenje promena u konzumiranju alkohola može biti od pomoći kao deo kliničkih intervencija za depresiju.
Za studiju, istraživači su pregledali odgovore od 200.000 pojedinaca o ponašanju alkohola i simptomima depresije ljudima na posetama primarnoj zdravstvenoj zaštiti između 2016. i 2020. Učesnici su bili odrasli koji su popunjavali upitnike o upotrebi alkohola i depresiji kao deo rutinske zdravstvene nege u dva navrata od jedanaest do dvadeset – u razmaku od četiri meseca.
Otprilike jedna četvrtina prijavila je nezdravu upotrebu alkohola, a oko trinaest procenata je bilo pozitivno na depresiju. Tri četvrtine nije imalo promene u upotrebi alkohola od trenutka prvog do drugog upitnika.
Za sve osim dve podgrupe sa povećanjem nivoa rizika od konzumiranja alkohola, došlo je do značajnog povećanja prevalencije pozitivnih testova depresije u rasponu od 11 do 100 procenata više u vreme drugog upitnika u poređenju sa prvim. Izuzeci su bili oni kod kojih je opijanje poraslo sa nikakvog na nivo pijenja koji se ne smatra nezdravim i oni čije je piće poraslo sa visokog rizika na veoma visok rizik.
Za podgrupe koje izveštavaju o smanjenom konzumiranju alkohola, prevalencija pozitivnih ekrana za depresiju je pala sa 17 procenata na 49 procenata od vremena prvog do drugog upitnika. Jedina podgrupa u kojoj pad prevalencije depresije nije pratio smanjenje konzumiranja alkohola bili su oni čije je piće palo sa nivoa koji se nije smatrao nezdravim kada su popunjavali prvi upitnik do nepijanja pri drugoj proceni.
Studija nije ispitala šta je izazvalo promene u upotrebi alkohola i simptome depresije. Istovremeni porast ili smanjenje simptoma depresije i upotrebe alkohola može se pripisati povećanom ili smanjenom konzumiranju alkohola koji izaziva promene u depresiji, poboljšanju ili pogoršanju depresije što dovodi do povećanja ili smanjenja konzumiranja alkohola, ili drugim faktorima koji dovode do promena i u depresiji i u konzumiranju alkohola.
Alati za skrining koji su korišćeni u studiji bili su AUDIT-C, validirani instrument za identifikaciju alkoholnog ponašanja visokog rizika, i PHK-2, validirani alat za skrining depresije. Upitnici na kojima je studija zasnovana mogu biti podložni pristrasnostima u vezi sa samoizvještavanjem i interakcijama u zdravstvenom okruženju. Upitnici su administrirani u državi Vašington; ispitana populacija je bila pretežno belci, ne-Hispani, starija i osigurana komercijalnim osiguranjem ili Medicare-om.
