Upotreba drugih hormona štitne žlezde osim obično propisanog hormonskog leka levotiroksina za lečenje hipotireoze ili neaktivne štitne žlezde, sve je veća, prema studiji koja je predstavljena u petak na ENDO 2023, godišnjem sastanku Endokrinološkog društva u Čikagu, Ilinois.
„Ovo je značajno jer dugoročni zdravstveni rezultati ovih tretmana nisu tako poznati kao levotiroksin“, rekao je istraživač Matthev Ettleson, MD, sa Univerziteta u Čikagu u Čikagu, Ill.
Štitna žlezda proizvodi hormone trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Hipotireoza je rezultat neadekvatne proizvodnje hormona iz štitne žlezde. Primarni tretman je nadoknada hormona, najčešće u obliku sintetičkog T4 (levotiroksina).
Pošto je hipotiroidizam uobičajen u opštoj populaciji, levotiroksin je jedan od najboljih lekova koji se prepisuju na godišnjem nivou. Smernice za lečenje hipotireoze pretrpele su neke ključne promene tokom poslednje decenije. Neke kliničke smernice predlažu ispitivanje dodavanja sintetičke terapije T3 ako sam T4 ne reši simptome na odgovarajući način.
U novoj studiji, istraživači su otkrili da se udeo pacijenata sa hipotiroidizmom lečenih isušenim ekstraktom štitne žlezde, ili DTE (prirodni oblik tiroidnih hormona koji sadrži T4 i T3), udvostručio sa 5% na 10% u poslednjoj deceniji.
Studija je takođe otkrila da gde pacijent živi i koliko je lekara u blizini može uticati na to da li se pacijent leči T4, T3 ili isušenim ekstraktom štitne žlezde.
Istraživači su procenili podatke o receptima za tiroidne hormone iz velike baze podataka sa zahtevima sa sedištem u SAD od 1. januara 2010. do 31. decembra 2020. Gledali su koliko pacijenata je primilo samo T4; T3 terapija sa ili bez T4; DTE sa ili bez T4; i druga terapija. Takođe su procenili gustinu lekara u celoj državi i da li su pacijenti bili u urbanim ili ruralnim područjima.
Ukupno 524.818 odraslih pacijenata je dalo 537.594 nova recepta za tiroidne hormone tokom 11-godišnjeg perioda studije. Od ukupne populacije, 89,0% je primilo samo T4, 8,8% je primilo DTE terapiju, a 2,0% terapiju T3. Procenat pacijenata koji su primali DTE porastao je sa 5,4% na 10,2% tokom perioda studije.
DTE i T3 recepti nisu bili ravnomerno raspoređeni širom Sjedinjenih Država, sa višim stopama u zapadnim i jugozapadnim regionima. Boravak u državi sa većom gustinom endokrinologa (3,0/100 hiljada populacije) bio je povezan sa smanjenom verovatnoćom primanja terapije T3 ili DTE. Boravak u velikim centralnim metro zonama bio je povezan sa povećanom verovatnoćom primanja T3 ili DTE terapije.
„Razlike u pristupu endokrinoj nezi mogu doprineti ovim disparitetima“, rekao je Ettleson. „Važno je da lekari i istraživači prate kako ove odluke o lečenju utiču na zdravstvene ishode i kvalitet života pacijenata.“
