Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski apelovao je na grupu afričkih lidera da zamole svog ruskog kolege Vladimira Putina da oslobode političke zatvorenike sa Krima i šire — rekavši da bi to bio „važan korak“ u njihovom putovanju u Rusiju u subotu, piše AP.
Sedam afričkih lidera — predsednika Komora, Senegala, Južne Afrike i Zambije, kao i egipatski premijer i glavni izaslanici iz Republike Kongo i Ugande — posetili su u petak Ukrajinu u okviru samozvane „mirovne misije“ u Ukrajini i Rusija da pokušaju da pomognu da se okonča njihov skoro 16-mesečni rat.
Afrički lideri putovali su u subotu na sastanak sa Putinom u ruski grad Sankt Peterburg.
Misija u Ukrajini, prva takve vrste afričkih lidera, dolazi nakon drugih mirovnih inicijativa, poput one od strane Kine, i imala je poseban značaj za afričke zemlje: One se u različitom stepenu oslanjaju na isporuku hrane i đubriva iz Rusije i Ukrajina, čiji je rat ugrozio i omeo izvoz iz jednog od najvažnijih svetskih žitnica.
„Ovaj sukob negativno utiče na Afriku“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa na konferenciji za novinare zajedno sa Zelenskim i četiri druga afrička šefa država ili vlada, nakon što su se lideri sastali na razgovorima iza zatvorenih vrata u petak popodne.
Ramafosa i drugi su priznali intenzitet borbe i duboko ukorenjeno loše osećanje između Rusije i Ukrajine i insistirali na tome da se svi ratovi moraju okončati — i žele da pomognu da se to ubrza.
„Verujem da Ukrajinci osećaju da se moraju boriti i da ne odustaju. Put do mira je veoma težak“, dodao je on. „Danas smo čak rekli predsedniku Zelenskom da ne samo da prepoznajemo njihov stav (Ukrajinaca), već i da poštujemo njihovo mišljenje o ratu koji se dešava. Ali takođe smo rekli da postoji potreba da se ovaj sukob okonča pre nego kasnije.
Članovi delegacije, uključujući predsednika Senegala Meki Sal i predsednike Zambije Hakaindea Hičilemu, predstavljaju presek afričkih pogleda na rat.
Južna Afrika, Senegal i Uganda su izbegli da osude Moskvu zbog sukoba, dok su Egipat, Zambija i Komori prošle godine glasali protiv Rusije u rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje ruska invazija. Mnoge afričke nacije dugo su imale bliske veze sa Moskvom, koje datiraju još iz vremena Hladnog rata kada je Sovjetski Savez podržavao njihove antikolonijalne borbe.
Konferencija za štampu se pogoršala kada je predsednik Komorskih ostrva Azali Asumani izneo ideju o „mapi puta“ ka miru, što je izazvalo pitanja od Zelenskog koji je tražio pojašnjenje i insistirao da ne želi „nikakva iznenađenja“ od njihove posete Putinu.
Zelenski ih je potom pozvao da pomognu u oslobađanju političkih zatvorenika sa Krima, koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine.
„Da li biste zamolili Rusiju da oslobodi političke zatvorenike? rekao je Zelenski. „Možda će ovo biti važan rezultat vaše misije, vaše ’mape puta’.
On je izrazio tanko prikrivenu frustraciju zbog njihovog putovanja, rekavši da će u subotu imati „razgovore sa teroristima“.
Ramafosa, koji je izneo 10 prioriteta kako bi pomogao da se utre put za okončanje rata, rekao je da planira da ima bilateralni sastanak sa Putinom delom kako bi razgovarao o uslovima oko mogućeg prisustva ruskog lidera na planiranom samitu u avgustu, čiji je domaćin Južna Afrika, takozvane zemlje „BRIKS“, koje takođe uključuju Brazil, Kinu i Indiju.
Međunarodni krivični sud je u martu izdao međunarodnu poternicu protiv Putina zbog ruskih otmica ukrajinske dece, što bi moglo da zakomplikuje bilo kakvo Putinovo putovanje u Južnu Afriku. Ramafosa je rekao da će on sam doneti odluku da li će uputiti poziv ruskom lideru, a to pitanje je još uvek „u razmatranju“.
Pre sastanka sa Zelenskim, afrički lideri otišli su u Buču, predgrađe Kijeva gde su tela civila ležala razbacana po ulicama prošle godine nakon što su ruske trupe napustile kampanju zauzimanja prestonice i povukle se iz tog područja.
Zaustavljanje delegacije u Buči bilo je simbolično značajno, jer je grad postao simbol brutalnosti moskovske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Ruska okupacija Buče ostavila je stotine mrtvih civila na ulicama i u masovnim grobnicama. Neki su pokazivali tragove mučenja.
Tokom boravka u Buči, posetioci su postavili sveće za spomen na mali spomen-obeležje ispred crkve Svetog Andreja, u blizini jedne od lokacija na kojoj je otkrivena masovna grobnica.
Na povratku u prestonicu oglasile su se sirene za vazdušni napad u Kijevu – što ih je navelo da se nakratko sklone dok su se vraćali u hotel kao „mera predostrožnosti“, rekao je Vinsent Magvenja, portparol Ramafoze.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba napisao je na Tviteru: „Ruske rakete su poruka Africi: Rusija želi više rata, a ne mira“.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su oborile šest ruskih krstarećih raketa „Kalibr“, šest hipersoničnih balističkih raketa „Kinžal“ i dve izviđačke bespilotne letelice. Nije dalo detalje o tome gde su oboreni.
Nemačka će Ukrajini isporučiti još 64 rakete Patriot, rekao je u petak nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, kako bi se zaštitila od nemilosrdnih ruskih vazdušnih napada.
Zvaničnici koji su pomogli u postavljanju temelja za razgovore delegacije rekli su da afrički lideri ne samo da imaju za cilj da pokrenu mirovni proces, već i da procene kako Rusiji, koja je pod velikim međunarodnim sankcijama, može da se plati izvoz đubriva koji Africi očajnički treba.
Oni su takođe spremni da razgovaraju o povezanom pitanju obezbeđivanja većeg broja pošiljki žitarica iz Ukrajine usred rata i mogućnosti većeg broja razmena zarobljenika.
„Život je univerzalan i mi moramo zaštititi živote – živote Ukrajine, Rusa, globalne živote“, rekao je predsednik Zambije Hakainde Hičilema za Asošijeted pres. „Nestabilnost bilo gde je nestabilnost svuda.“
Afrička mirovna uvertira dolazi kada Ukrajina pokreće kontraofanzivu kako bi izbacila snage Kremlja iz okupiranih područja, koristeći napredno oružje koje je isporučio Zapad u napadima duž linije fronta od 1.000 kilometara (600 milja). Zapadni analitičari i vojni zvaničnici upozoravaju da bi kampanja mogla dugo trajati.
Kina je predstavila svoj mirovni predlog krajem februara, ali izgleda da ima male šanse za uspeh. Ukrajina i njeni saveznici su uglavnom odbacili plan, a zaraćene strane ne izgledaju bliže prekidu vatre.
Ukrajinske trupe zabeležile su uspehe na tri dela linije fronta na jugu i istoku, rekao je u petak portparol Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga Andrij Kovaljov.
Prema rečima Kovaljeva, ukrajinske snage su krenule napred južno od grada Orihiva u pokrajini Zaporožja, u pravcu sela Robotine, kao i oko Levadne i Staromajorske, na granici između Zaporožja i Donjecke pokrajine dalje na istok.
Kovaljev je rekao da su ukrajinske trupe napredovale i u nekim oblastima oko Vuhledara, rudarskog grada u Donjecku koji je bio mesto jedne od glavnih tenkovskih bitaka u dosadašnjem ratu.
Nije bilo moguće nezavisno proveriti tvrdnje.
U ruskom granatiranju u četvrtak i tokom noći poginula su dva civila i ranjena još dva u oblasti Herson na jugu Ukrajine, gde je prošle nedelje uništena velika brana, rekao je guverner regiona Oleksandr Prokudin.
Ruske snage su prethodnog dana izvele 54 udara širom pokrajine, koristeći minobacače, artiljeriju, višecevne bacače raketa, dronove, rakete i avione, rekao je Prokudin.
Poplavne vode u oblasti Herson su nastavile da se povlače, sa prosečnim nivoom u poplavama pogođenim oblastima na 1,67 metara. To je manje sa 5 metara (16 stopa) neposredno nakon proboja brane Kahovka prošlog utorka, saopštila je kancelarija ukrajinskog predsednika.
