Predsednik Vladimir Putin izjavio je u petak da je njegovo raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, nešto što je prvi put potvrdio da se već dogodilo, podsećanje Zapada da ne može da nanese strateški poraz Rusiji, piše Rojters.
Govoreći na glavnom ruskom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Putin je rekao da su ruske taktičke nuklearne bojeve glave već isporučene bliskom savezniku Belorusiji, ali je naglasio da za sada ne vidi potrebu da Rusija pribegava nuklearnom oružju.
„Kao što znate, mi smo pregovarali sa našim saveznikom, (beloruskim predsednikom (Aleksandrom) Lukašenkom, da premestimo deo tog taktičkog nuklearnog oružja na teritoriju Belorusije – to se dogodilo), rekao je Putin.
„Prve nuklearne bojeve glave su isporučene na teritoriju Belorusije. Ali samo prve, prvi deo. Ali ovaj posao ćemo u potpunosti obaviti do kraja leta ili do kraja godine.“
Taj potez, prvo moskovsko raspoređivanje takvih bojevih glava – nuklearnog oružja kraćeg dometa koje bi potencijalno moglo da se koristi na bojnom polju – izvan Rusije od pada Sovjetskog Saveza, trebalo je da bude upozorenje Zapadu o naoružavanju i podršci Ukrajini, rekao je ruski lider. rekao.
„…To je upravo kao element odvraćanja da svi oni koji razmišljaju o tome da nam nanesu strateški poraz ne budu zaboravljeni na ovu okolnost“, rekao je Putin, koristeći diplomatski izraz za poraz toliko težak da bi ruska moć decenijama biti umanjena na svetskoj sceni.
Lukašenko, verni Putinov saveznik, rekao je kasno u utorak da je njegova zemlja počela da preuzima rusko taktičko nuklearno oružje koje je uključivalo tri puta moćnije od atomskih bombi koje su SAD bacile na Japan 1945. godine.
Ruski lider je u martu najavio da je pristao da razmesti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, ukazujući na to da su SAD raspoređivale takvo oružje u nizu evropskih zemalja tokom mnogo decenija.
Sjedinjene Države su kritikovale Putinovu odluku, ali su rekle da nemaju nameru da menjaju sopstveni stav o strateškom nuklearnom oružju i da nisu videle nikakve znake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.
Ruski korak ipak pažljivo prate Vašington i njegovi saveznici, kao i Kina, koja je više puta upozoravala na upotrebu nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini.
Putin je rekao da Zapad čini sve što je u njegovoj moći da nanese strateški poraz Rusiji u Ukrajini, gde je Moskva uključena u najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata nakon što je prošle godine izvršio invaziju na svog suseda u, kako je rekao, „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Ali Rusija za sada nije imala potrebe da pribegava nuklearnom oružju, rekao je Putin, signalizirajući da nema promene u nuklearnom držanju Moskve koja predviđa takav potez samo ako je ugroženo postojanje ruske države.
„Nuklearno oružje je napravljeno da bi se obezbedila naša bezbednost u najširem smislu te reči i postojanje ruske države, ali mi… nemamo takvu potrebu (da ga koristimo)“, rekao je Putin.
Ali on je rekao da pregovori sa Zapadom o smanjenju ogromnog ruskog nuklearnog arsenala, najvećeg na svetu, nisu bili početak.
„Samo pričanje o ovome (potencijalna upotreba nuklearnog oružja) snižava nuklearni prag. Imamo više od zemalja NATO-a i oni žele da smanje naš broj. Jebi ih“, rekao je Putin.
Zvučajući prkosno dok se obraćao političkoj i poslovnoj eliti svoje zemlje, rekao je da ukrajinska kontraofanziva protiv ruskih snaga u Ukrajini do sada nije imala značajan uspeh. Kijevske snage su pretrpele velike gubitke i nisu imale nikakve šanse protiv ruske vojske, rekao je on.
Ukrajina će uskoro ostati bez sopstvene vojne opreme, što će je učiniti potpuno zavisnom od hardvera koji je isporučio Zapad, potkopavajući njenu sposobnost da se dugo bori, sugerisao je on.
Podsećajući na svoje ciljeve na početku rata da „demilitarizuje” i „denacifikuje” Ukrajinu, Putin je rekao:
„Što se tiče demilitarizacije, uskoro će Ukrajina potpuno prestati da koristi sopstvenu opremu. Ništa više nije ostalo. Sve na čemu se bore i sve što koriste se unosi spolja. Pa, ne može se tako dugo boriti.
Nezavisni vojni analitičari kažu da je Ukrajina nadmašila mnogo veću rusku armiju u skoro 16 meseci rata, primoravši je na velika povlačenja oko gradova Kijeva, Harkova i Hersona.
Ukrajinski vojni šefovi rekli su u petak da se ukrajinske trupe koje napreduju suočavaju sa „očajničkim otporom“ ruskih snaga oko grada Bahmuta, koji je Rusija zauzela prošlog meseca nakon najduže bitke u ratu.
Ukrajina kaže da je ponovo zauzela sedam sela i 100 kvadratnih kilometara (38 kvadratnih milja) u ranim fazama svoje kontraofanzive.
Međutim, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u petak da su njegove snage odbile brojne pokušaje kontranapada ukrajinske vojske na različitim lokacijama fronta u poslednja 24 sata, nanevši teške gubitke kijevskim snagama.
Putin je rekao da je hardver koji je isporučio Zapad, poput tenkova nemačke proizvodnje Leopard, redovno uništavan i da bi Kijev od svojih saveznika dobio borbene avione američke proizvodnje F-16, i oni bi zapalili.
„F-16 će takođe goreti, nema sumnje. Ali ako će oni biti stacionirani van Ukrajine i korišćeni u borbenim dejstvima, moraćemo da pogledamo kako da angažujemo i gde da angažujemo ta sredstva koja se koriste u borbenim dejstvima protiv nas. “
To, kako je rekao, predstavlja „ozbiljnu opasnost“ daljeg uvlačenja NATO-a u sukob.
