Ratom umorni Sirijci su u tako teškom položaju da im je potrebno „mnogo više nego što je danas moguće“, rekao je regionalni šef Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u četvrtak dok je prikupljanje sredstava prikupljeno samo polovinom ciljani iznos, prenosi Rojters.
Humanitarne potrebe su veće nego ikad, sa zaostavštinom razaranja u 12-godišnjem ratu, dodatnom ekonomskom krizom koja je dovela do pada sirijske funte i gurnula praktično celu zemlju ispod granice siromaštva.
„Mislim da ako se fokusiramo na sirijski narod, njihova situacija zahteva mnogo više… od onoga što je danas moguće“, rekao je regionalni direktor MKCK-a Fabricio Karboni iz Brisela.
Agencije UN zatražile su od zemalja donatora koje su se ove nedelje okupile u Briselu 11,1 milijardu dolara tokom naredne godine, kako za Sirijce kod kuće, tako i za one koji su pobegli u susedne zemlje.
Ukupno je obećano 5 milijardi dolara u grantovima za 2023. i još milijardu dolara za 2024. i dalje.
Više od 6 miliona Sirijaca je raseljeno u svojoj zemlji, a 5,5 miliona sirijskih izbeglica živi u susednoj Turskoj, Libanu, Jordanu i Iraku, kao iu Egiptu.
Agencije su već smanjile podršku zbog ograničenja u finansiranju. Svetski program za hranu saopštio je ove nedelje da će smanjiti pomoć u hrani za 2,5 miliona od 5,5 miliona ljudi kojima je pomagao u Siriji, čak i sa stopama neuhranjenosti „na vrhunskom nivou“.
Prošle godine, Ujedinjene nacije su tražile oko 10,5 milijardi dolara, ali je obećanje iznosilo 4,3 milijarde dolara za narednu godinu, a samo polovina obećanja je zaista ispunjena, prema službi za finansijsko praćenje UN-a.
Donatori su prikupili dodatnih milijardu dolara u fondovima za hitnu pomoć nakon razornog februarskog zemljotresa koji je ubio hiljade ljudi u Siriji.
Sjedinjene Države i Evropska unija sprovele su privremene mere ublažavanja sankcija kako bi pomogle humanitarnim operacijama u vezi sa zemljotresom. Oni će isteći u avgustu, a Carboni je rekao da ih treba produžiti.
„Kada smo imali ova izuzeća, jasno smo videli razliku u našem radu – brži je, efikasniji, (i) manje košta. Dakle, to nešto znači“, rekao je on.
Ali pokušaj pružanja humanitarne pomoći u Siriji bio je „frustrirajući“ bez političkog rešenja za rešavanje dugotrajne krize.
Ono što je počelo kao mirni protesti protiv vladavine predsednika Bašara al Asada u Siriji 2011. godine, preraslo je u višestrani sukob u Rusiji, Iranu, Turskoj i drugim zemljama.
„U osnovi, humanitarna akcija ne rešava političku krizu, sukobe, nasilje. To može samo politika“, rekao je Karboni i dodao: „mi znamo da je rešenje političko rešenje i da je ono očajnički potrebno“.
