Akcija za zaštitu planete od uticaja klimatskih promena neće biti uspešna ukoliko ne smanjimo emisije gasova staklene bašte (GHG) iz globalnog sistema hrane, koji sada čini trećinu emisija staklene bašte koje je napravio čovek, otkriva nova studija.
Najveći porast emisije u lancima snabdevanja hranom izazvan je potrošnjom govedine i mlečnih proizvoda u zemljama koje se brzo razvijaju, kao što su Kina i Indija, dok su emisije po glavi stanovnika u razvijenim zemljama sa visokim procentom hrane životinjskog porekla opale.
Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine biti potrebno dodatnih 70% trenutne potražnje za hranom da bi se prehranila procenjena svetska populacija od 9,1 milijarde.
Objavljujući svoje nalaze (15. juna) u časopisu Nature Food, međunarodna grupa naučnika na čelu sa univerzitetima Groningen i Birmingem, kaže da će rast globalne populacije i rastuća potražnja za hranom koja intenzivno proizvodi emisije verovatno dodatno povećati emisije.
„Globalna promena u ishrani, uključujući smanjenje prekomernog unosa crvenog mesa i poboljšanje udela biljnih proteina—ne samo da će smanjiti emisije, već će izbeći zdravstvene rizike kao što su gojaznost i kardiovaskularne bolesti“, izjavio je odgovarajući autor, prof. Klaus Hubaček iz Univerzitet u Groningenu.
Drugi dopisni autor, dr Juli Shan, sa Univerziteta u Birmingemu, prokomentarisao je: „Poljoprivredno-prehrambeni sistem pokreće globalno korišćenje zemljišta i poljoprivredne aktivnosti — doprinoseći otprilike jednoj trećini globalnog antropogenog gasa staklene bašte. Rast stanovništva, širenje proizvodnje hrane i Povećanje u ishrani zasnovanoj na životinjama će verovatno dodatno povećati emisije i smanjiti globalni budžet za ugljenik.“
Prvi autor, Iankian Li, dr. student na Univerzitetu u Groningenu je dodao: „Smanjenje emisija u svakoj fazi lanaca snabdevanja hranom od proizvodnje do potrošnje je ključno ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje. Međutim, veoma je teško brzo postići široko rasprostranjene i trajne promene u ishrani, tako da podsticaji koji podstiču potrošači da smanje crveno meso ili kupuju proizvode sa većim ekološkim dividendama mogli bi pomoći u smanjenju emisija hrane.“
Istraživači su analizirali podatke koji povezuju emisije sa potrošačima između 2000. i 2019. godine, otkrivajući da je u 2019. potrošnja hrane u pet zemalja sa najvećim emitom, Kini (2,0 Gt CO 2 -ek), Indiji (1,3 Gt), Indoneziji (1,1 Gt), Brazilu ( 1,0 Gt) i SAD (1,0 Gt), bio je odgovoran za više od 40% emisije globalnog lanca snabdevanja hranom.
Godišnje globalne emisije GHG povezane sa hranom porasle su za 14% (2 Gt CO 2 -ek) tokom 20-godišnjeg perioda. Značajno povećanje potrošnje životinjskih proizvoda doprinelo je porastu globalnih emisija za oko 95%, što čini skoro polovinu ukupnih emisija hrane. Govedina i mlečni proizvodi doprineli su sa 32% i 46% u povećanju globalnih emisija životinja.
Potrošnja žitarica i uljarica je odgovorna za 43% (3,4 Gt CO 2 -ek u 2019.) i 23% (1,9 Gt CO 2 -ek) globalnih biljnih emisija, respektivno, dok pirinač doprinosi više od polovine globalnih žitarica -povezane emisije (1,7 Gt CO 2 -ek), pri čemu su Indonezija (20%), Kina (18%) i Indija (10%) prva tri davalaca doprinosa.
Soja (0,6 Gt CO 2 -ek) i palmino ulje (0,9 Gt CO 2 -ek) imaju najveće učešće u globalnim emisijama iz uljarica sa 30% i 46%, respektivno. Indonezija, vodeći svetski potrošač palminog ulja, ima najveće emisije iz palminog ulja (35% globalnog ukupnog u 2019.), zatim Jugoistočna Azija (13%), Zapadna Evropa (10%) i Kina (9%) .
Studija otkriva značajne razlike u pogledu obrazaca emisija i razloga koji stoje iza ovih trendova – koji se mogu klasifikovati na sledeći način:
Istraživači takođe primećuju da niz trgovinskih politika ubrzava emisije kroz povećanje uvoza hrane iz zemalja/regiona sa intenzivnom proizvodnjom – na primer, Zeleni dogovor EU podstiče manje intenzivnu poljoprivredu u Evropi i povećava uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja kao što su Brazil, SAD, Indonezija i Malezija.
