Dok ljudi širom sveta uživaju u dobrom smehu, izuzetno se malo zna o ovom instinktivnom ponašanju.
Pre nego što bebe mogu da pričaju ili hodaju, mogu da se smeju. Prvi kikot novorođenčeta sa oko četiri meseca očarava i oživljava čak i najumornijeg roditelja i od tada je doživotno sredstvo za komunikaciju sa svetom.
Smeh je društveni lepak koji povezuje ljude, pomažući da se snađu i izglade sve vrste iskustava i susreta. Ipak, postoji vrlo malo nauke o tome kako ovo funkcioniše.
„Smeh je toliko važan za naše ljudsko iskustvo koordinacije i interakcije sa drugim ljudima, ali mi ne znamo mnogo o tome“, rekla je Stefanie Hohl, profesorka razvojne psihologije na Univerzitetu u Beču u Austriji.
Hohl radi na projektu Laughing Together, jednoj od dvije studije koje finansira EU i koje donose novi fokus na temu sreće.
U istraživanju psihologije i neuronauke, smeh je zasenčen hitnom medicinskom potrebom da se proučavaju negativne emocije koje utiču na mentalno zdravlje, kao što su anksioznost i strah.
Postoji klinički zahtev da se razume više o ovim emocijama da bismo mogli efikasno da lečimo pacijente.
„Pozitivne emocije, poput smeha, nisu tako dobro istražene jer njihov društveni i klinički uticaj nisu tako neposredni“, rekla je dr Karolina Pleti, istraživač sa Univerziteta u Beču. „Ipak, ako želimo da povećamo blagostanje ljudi, moramo povećati pozitivno kao i smanjiti negativno.“
Dovoljno je lako shvatiti sposobnost smeha da probije led i utire put ka društvenom povezivanju. Oslobađa endorfine u telu koji daju faktor dobrog osećanja. Ko se ne oseća bolje nakon večeri smeha sa prijateljima?
Pleti i Hohl žele da saznaju više o tome što se dešava unutar mozga u dvogodišnjem projektu, koji traje do marta 2024.
Dvojica stručnjaka uparuju volontere da posmatraju njihovu moždanu aktivnost kada se obojica smeju nečemu u isto vreme, koristeći neke od najzabavnijih životinjskih ludorija IouTube-a da im obezbede zabavu.
Aktivnost mozga je ritmična. Već je poznato da govor i muzika pomažu u sinhronizaciji moždanih ritmova među ljudima.
Kada se dva uma podese na istu talasnu dužinu, oni brže obrađuju informacije. Rezultat je da je komunikacija lakša, a interakcija i saradnja su olakšani.
Ovo je prvi put da su istraživači pogledali dinamiku interakcije dva mozga u realnom vremenu i uticaj smeha – i za odrasle i za decu.
„Smatramo da bi smeh mogao biti dobar za dovođenje mozga ljudi na istu talasnu dužinu“, rekao je Hohl. „To je zaista društveni signal i, u smislu istraživanja, to je deo slagalice koji nedostaje.“
Tehnologija za snimanje mozga, koja se nosi kao kapa za plivanje, beleži moždanu aktivnost dok učesnici gledaju smešne video snimke, smeju se smešnoj igri reči i slobodno komuniciraju. Ovo je poslednja faza koja pokazuje da li smeh može da stimuliše moždanu sinhronizaciju.
Rani rezultati eksperimenata za odrasle uključuju iznenađenje.
Da, zajednički smeh poboljšava neuronsku sinhronizaciju, ali neočekivani ulov je: ne zadugo. Istraživači pronalaze petominutni prozor u kojem se ljudi prilagođavaju ritmovima mozga jedni drugih pre nego što se efekat izgubi.
Istraživači će istražiti uticaj ličnosti i nadaju se da će proširiti studiju i uključiti testiranje šta se dešava kada se ljudi već poznaju. Buduća istraživanja bi takođe mogla postaviti pitanje šta se može učiniti da se proširi ovo slatko mesto sinhronosti.
U međuvremenu, istraživači skreću pažnju na proučavanje dece, nasmeju ih smešnim video zapisima o životinjama ili crtanim filmovima, a zatim procenjuju šta se dešava sa njihovom moždanom aktivnošću kada sarađuju u igrici. Ova zasebna studija je jedna od retkih koja razmatra kako predškolci međusobno komuniciraju i procese saradnje i moždane sinhronizacije.
Ako otkriju da zajednički smeh podstiče pozitivno ponašanje, pomažući deci da se slažu, istraživači kažu da bi smeh jednog dana mogao postati obrazovna tehnika u školama – i mogao bi se primeniti i na svet rada odraslih.
Projekat pozitivnih emocija, ili PEP, fokusirao se na njih 17 – uključujući zahvalnost, strahopoštovanje, zabavu, saosećanje i olakšanje – kojima nedostaje detaljna i koordinirana studija.
Šestogodišnja inicijativa završava se narednog avgusta, a vodi je dr Disa Sauter, socijalni psiholog sa Univerziteta u Amsterdamu u Holandiji.
Projekat je uključivao saradnju sa više od 60 istraživača širom sveta. Analizirao je misli i osećanja više od 30 000 ljudi širom sveta kako bi uporedio različite vrste pozitivnih emocionalnih iskustava.
„Ključni cilj projekta je proučavanje pozitivnih emocija sa mnogo više granularnosti“, rekao je Sauter. „To se samo zove „sreća“, ali mi uzimamo širu perspektivu da vidimo da li različite vrste pozitivnih emocija mogu da funkcionišu drugačije.“
Pored proučavanja izraza lica i društvenih normi koje okružuju kako i kada ljudi pokazuju pozitivne emocije, projekat je napravio vokalizaciju ključnom niti.
Istraživači su pozvali učesnike da razgovaraju o srećnim uspomenama i mapirali njihove izraze lica i smeh.
Dugoročno, detaljno razumevanje kako ljudi izgledaju i zvuče kada doživljavaju različite emocije moglo bi pomoći u radu sa ljudima koji ne mogu da komuniciraju rečima, uključujući bebe i malu decu.
Ovi nalazi bi takođe mogli biti od pomoći ljudima koji se ponekad bore sa komunikacijom emocija, uključujući osobe sa spektrom autizma i one sa demencijom.
To je projekat za mapiranje nepoznate teritorije u ljudskim emocijama u različitim kulturama. Vremenom bi rezultati mogli da postanu vredan resurs za razvoj tehnologija koje podržavaju komunikaciju ljudskih emocija.
U međuvremenu, Sauter i Pleti ne sumnjaju u zarazne kvalitete i inherentne prednosti smeha.
„Ljudima nije potrebno mnogo ohrabrenja da bi se smejali“, rekao je Sauter.
Pleti je objasnila poentu govoreći o još jednom iznenađenju u svom projektu: scenariji studija osmišljeni da ograniče verovatnoću izazivanja smeha od strane učesnika to nisu uspeli.
„Čak i kada ljudima date veoma dosadan zadatak — kao što je rad na priručniku za upotrebu — oni će pokušati da smisle smešne stvari kako bi situaciju učinili manje neprijatnom i svejedno će se smejati“, rekla je. ‘Skoro je nemoguće potpuno ga izbaciti.’
