Turski predsednik Tajip Erdogan rekao je da će njegov novoimenovani ministar finansija Mehmet Šimšek brzo preduzeti neodređene korake sa centralnom bankom, ali da je greška sugerisati da je Erdogan promenio svoje stavove o kamatnim stopama, preneo je Rojters.
Otkako je prošlog meseca ponovo pobedio na izborima, Erdogan, samoproglašeni „neprijatelj“ kamatnih stopa, imenovao je Šimšeka, kao i novu guvernerku centralne banke, Hafize Gaje Erkan, u potezima koji se vide kao najava prelaska na strožu politiku kamatnih stopa.
Neki od naših prijatelja ne bi trebalo da greše, kao što je (pitanje) ‘Da li naš predsednik ide na ozbiljnu promenu politike kamatnih stopa?’, rekao je Erdogan novinarima na povratnom letu iz Azerbejdžana u utorak, prema čitanju njegovih komentara. objavili su turski mediji u sredu.
„Ali po mišljenju našeg ministra finansija i finansija, prihvatili smo da će on preduzeti korake brzo i udobno sa centralnom bankom“, rekao je Erdogan.
Njegovi komentari sugerišu da je dao zeleno svetlo za povećanje kamatnih stopa od strane centralne banke, koja je smanjila referentnu stopu sa 19% u 2021. na 8,5%, čak i kada je inflacija dotakla 24-godišnji maksimum od 85,5% u oktobru prošle godine .
Analitičari vodećih investicionih banaka sada očekuju da će turska centralna banka početi da povećava stope na svom sastanku odbora za monetarnu politiku 22. juna.
Erdogan je rekao da je odlučan da snizi inflaciju, koja je u maju pala na nešto ispod 40 odsto, na jednocifrenu cifru, dodajući da ostaje pri svojoj politici „niske inflacije, niske kamatne stope“.
Erdogan je rekao da je novom guverneru centralne banke rekao o svojim očekivanjima.
„Ako Bog da, ni naš ministar finansija ni guverner naše centralne banke neće nas osramotiti i mislim da ćemo, nadamo se, postići pozitivne rezultate.
Ciklus snižavanja kamatnih stopa bio je vođen Erdoganovom politikom zasnovanom na neortodoksnom gledištu da visoke kamate podstiču inflaciju. Politika je izazvala krizu lire 2021. i dovela do pada valute za 44% te godine i 30% u 2022.
Vlasti su iskoristile rezerve centralne banke kako bi se suprotstavile potražnji za devizama i stabilizovale valutu. Ali lira je već u padu za nekih 20% ove godine, pojačavajući svoj pad kako je Ankara počela da popušta svoj stisak na deviznim tržištima nakon Erdoganove pobede na prošlomesečnim izborima.
Očekivanja da će se Ankara vratiti ortodoksnoj politici ojačala su nakon što je Erdogan imenovao Šimšeka, kojeg tržišta veoma cene, u ministarstvo finansija, a Erkana, bivšeg bankara sa Volstrita, u centralnu banku.
Turske vlasti se sada nadaju da će se strani investitori vratiti nakon višegodišnjeg egzodusa, ali posmatrači tržišta upozoravaju da se Erdogan u prošlosti okrenuo konvencionalnoj politici samo da bi se ubrzo nakon toga predomislio.
