Ilegalna trgovina makakijima u istraživačke svrhe mogla bi povećati šanse za dalje pandemije, prema novoj studiji Univerziteta u Adelaidi.
Istraživanje je otkrilo razlike u trgovačkim brojevima za uvoz i izvoz makaka, vrste primata koji se često koristi za naučna istraživanja zbog njihove sličnosti sa ljudima. Naučnici pozivaju na strože strategije za suzbijanje ilegalne trgovine.
Da bi sproveli ovu studiju, stručnjaci su analizirali trgovinsku bazu podataka Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) od 2000. do 2020. godine i otkrili da je manje od trećine zapisa o trgovinskim pošiljkama makaka sadržalo podatke o uvozu i izvozu.
„Najviše zabrinjavaju trgovinske razlike prijavljene između 2019. i 2020. godine, kada je Kambodža značajno povećala svoj izvoz makaka, dok je Kina obustavila sav izvoz“, rekla je viši autor dr Anne-Lise Chaber sa Škole za životinjske i veterinarske nauke pri Univerzitet u Adelaidi.
Kina je tradicionalno jedan od najvećih dobavljača makaka.
„Odluka Kine da obustavi izvoz 2019. godine ne može se pripisati pandemiji COVID-19 jer su se najraniji potvrđeni slučajevi dogodili u decembru 2019. Pravi razlog iza ovoga zahteva dalju istragu“, rekla je Regina Varne, prva autorka ove studije. . „Ogroman porast neto izvoza Kambodže sa 10.000 makaka u 2018. na 30.000 u 2019. i 2020. godini mora se pažljivije razmotriti, jer je malo verovatno da će sami objekti za uzgoj verovatno sadržati dovoljno makaka za ovaj nivo rasta.
Bilo je i problema sa dostupnošću informacija o trgovini iz Sjedinjenih Država, koje su tradicionalno najveći uvoznik makaka. Ovi nalazi su objavljeni u časopisu One Health i izazvali su zabrinutost za javno zdravlje.
„Neslaganja u trgovini ukazuju na potencijalnu ilegalnu aktivnost ili neprikladan uzgoj makaka, što povećava zabrinutost za javno zdravlje“, rekao je dr Čeber. „Trgovina makakima može povećati rizik od prenošenja bolesti na ljude. Ovo je pojačano zbog činjenice da su makaki blisko povezani sa ljudima.
„Životinje kojima se trguje mogu biti pod stresom, neuhranjene i držane u nehigijenskim uslovima sa velikom gustinom naseljenosti. Ovi uslovi su savršeno leglo za prenošenje zaraznih bolesti.“
Istraživanje poziva na strože strategije sprovođenja zakona, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou, uključujući nasumični pregled životinja kojima se trguje i revizije objekata za uzgoj, kako bi se suzbila ilegalna trgovina. Dr Chaber je rekao da nikada nije bilo važnije osigurati da uzgoj i trgovina makakima budu održivi i legitimni.
Takođe se preporučuje da se trgovina prijavljena CITES-u redovno prati kako bi se sumnjivo ponašanje moglo istražiti.
„CITES je uspostavljen da nadgleda regulisanje kretanja ranjivih vrsta“, rekao je Varne. „Nepodudarnosti između podataka o uvozu i izvozu treba detaljnije analizirati i istražiti.“