Ljudi u najranijoj fazi Alchajmerove bolesti – nakon što su promene u mozgu počele, ali pre nego što kognitivni simptomi postanu očigledni – imaju niz bakterija u svojim crevima koji se razlikuju od crevnih bakterija zdravih ljudi, prema studiji istraživača sa Univerziteta Vašington.
Nalazi, objavljeni 14. juna u Science Translational Medicine, otvaraju mogućnost analize bakterijske zajednice u crevima kako bi se identifikovali ljudi sa većim rizikom od razvoja demencije i dizajniranja preventivnih tretmana koji menjaju mikrobiom kako bi se sprečio pad kognitivnih sposobnosti.
„Još ne znamo da li creva utiče na mozak ili mozak utiče na creva, ali ovu povezanost je vredno znati u oba slučaja“, rekao je ko-korespondent autor dr Gautam Dantas, profesor Konana. laboratorijske i genomske medicine. „Može biti da su promene u mikrobiomu creva samo očitavanje patoloških promena u mozgu. Druga alternativa je da mikrobiom creva doprinosi Alchajmerovoj bolesti, u kom slučaju bi promena crevnog mikrobioma probioticima ili fekalnim transferima mogla pomoći promeni tok bolesti“.
Ideja o proučavanju veze između crevnog mikrobioma i Alchajmerove bolesti nastala je na fudbalskoj utakmici mladih, gde su Dantas i Beau M. Ances, MD, Ph.D., Daniel J. Brennan, profesor neurologije, razgovarali dok su se njihova deca igrala . Ances leči i proučava ljude sa Alchajmerovom bolešću; Dantas je stručnjak za mikrobiom creva.
Naučnici su već znali da se mikrobiomi creva ljudi sa simptomatskom Alchajmerovom bolešću razlikuju od mikrobioma zdravih ljudi istog uzrasta. Ali, rekao je Ances Dantasu, niko još nije pogledao mikrobiome creva ljudi u kritičnoj fazi pre simptoma.
„Dok ljudi imaju kognitivne simptome, postoje značajne promene koje su često nepovratne“, rekao je Ances, drugi ko-korespondent autor. „Ali ako možete da dijagnostikujete nekoga veoma rano u procesu bolesti, to bi bilo optimalno vreme da efikasno intervenišete sa terapijom.“
Tokom rane faze Alchajmerove bolesti, koja može da traje dve decenije ili više, oboleli ljudi akumuliraju nakupine proteina amiloid beta i tau u svom mozgu, ali ne pokazuju znake neurodegeneracije ili kognitivnog pada.
Dantas, Ances i prvi autor Aura L. Ferreiro, Ph.D., tada diplomirani student u Dantasovoj laboratoriji, a sada postdoktorski istraživač, ocenjivali su učesnike koji volontiraju za studije u Centru za istraživanje Alchajmerove bolesti Charlesa F. i Joanne Knight u Vašingtonu Univerzitet. Svi učesnici su bili kognitivno normalni. Kao deo ove studije, učesnici su dali uzorke stolice, krvi i cerebrospinalne tečnosti; vodio dnevnike ishrane; i podvrgnuti PET i MRI skeniranju mozga.
Da bi razlikovali učesnike koji su već u ranoj fazi Alchajmerove bolesti od onih koji su bili zdravi, istraživači su tražili znake amiloidnog beta i tau akumulacije putem skeniranja mozga i cerebrospinalne tečnosti. Od 164 učesnika, oko trećine (49) je imalo znake rane Alchajmerove bolesti.
Analiza je otkrila da zdravi ljudi i ljudi sa pretkliničkom Alchajmerovom bolešću imaju izrazito različite bakterije u crevima – u smislu vrste prisutnih bakterija i bioloških procesa u koje su te bakterije uključene – uprkos tome što jedu u osnovi istu ishranu. Ove razlike su bile u korelaciji sa nivoima amiloida i taua, koji rastu pre nego što se pojave kognitivni simptomi, ali nisu u korelaciji sa neurodegeneracijom, što postaje očigledno kada kognitivne veštine počnu da opadaju. Ove razlike potencijalno bi se mogle koristiti za skrining rane Alchajmerove bolesti, rekli su istraživači.
„Lepa stvar u korišćenju mikrobioma creva kao alata za skrining je njegova jednostavnost i lakoća“, rekao je Ances. „Jednog dana pojedinci će možda moći da daju uzorak stolice i saznaju da li su pod povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti. To bi bilo mnogo lakše i manje invazivno i pristupačnije velikom delu populacije, posebno nedovoljno zastupljenim grupama, u poređenju do skeniranja mozga ili kičmene kapi.“
Istraživači su pokrenuli petogodišnju studiju koja je osmišljena da otkrije da li su razlike u mikrobiomu creva uzrok ili rezultat promena u mozgu koje se vide u ranoj Alchajmerovoj bolesti.
„Ako postoji uzročna veza, najverovatnije bi ta veza bila inflamatorna“, rekao je Dantas, koji je takođe profesor patologije i imunologije, biomedicinskog inženjerstva, molekularne mikrobiologije i pedijatrije. „Bakterije su ove neverovatne hemijske fabrike, a neki od njihovih metabolita utiču na upale u crevima ili čak dospevaju u krvotok, gde mogu uticati na imuni sistem u celom telu. Sve ovo je u ovom trenutku spekulativno, ali ako se okrene Pošto postoji uzročna veza, možemo početi da razmišljamo o tome da li bi promovisanje „dobrih“ bakterija ili uklanjanje „loših“ bakterija moglo da uspori ili čak zaustavi razvoj simptomatske Alchajmerove bolesti.
