Uprkos nekim od najuspešnijih međunarodnih kampanja vakcinacije u istoriji, poliovirus nastavlja da kruži širom sveta, predstavljajući pretnju od neuroloških oštećenja, pa čak i paralize za svakoga ko nije vakcinisan.
Dok su originalni sojevi poliomijelitisa, koji se nazivaju divlji tip, u velikoj meri eliminisani, novi sojevi se mogu razviti iz oralne poliomijelitis vakcine (OPV), koja se najviše koristi u svetu u razvoju. Oralne vakcine koriste živi, oslabljeni virus koji povremeno mutira u aktivni oblik, što dovodi do izbijanja čak i u zemljama za koje se veruje da su eliminisale poliomijelitis.
Naučnici sa UCSF-a i britanskog Nacionalnog instituta za biološke standarde i kontrolu (NIBSC) razvili su dve nove oralne vakcine protiv poliomijelitisa (nOPV) kako bi podržali najnoviji napor Svetske zdravstvene organizacije da konačno iskoreni polio, koji je počeo pre dve godine koristeći prvi razvijeni nOPV od strane istog tima. Ovo su prve nove vakcine protiv poliomijelitisa u poslednjih 50 godina.
Kao i prvi nOPV, dva najnovija nOPV, koja su opisana u Nature 14. juna, napravljena su od oslabljenog poliovirusa koji je genetski modifikovan da smanji reverziju na opasne oblike virusa. Razvoj ovih novih vakcina zajedno su vodili Raul Andino, dr., profesor mikrobiologije i imunologije UCSF-a i dr Andrev Macadam, virolog u NIBSC-u.
„Uz takve varijacije u vakcinaciji unutar i između zemalja, poliovirus je opstao u 21. veku, sa ponekad tragičnim posledicama“, rekao je Andino, ko-stariji autor rada zajedno sa Makadamom. „Mi smo dizajnirali ove nove vakcine koristeći lekcije naučene iz višegodišnje borbe protiv poliomijelitisa i verujemo da će pomoći da se bolest eliminiše jednom zauvek.
Poliomijelitis je podmukao: obično je asimptomatičan, ali može da izazove tešku invalidnost, paralizu ili smrt kod jednog od svakih sto dece. Širi se putem fekalnih ili oralnih čestica, tako da je posebno problematičan u regionima sa lošim sanitarnim uslovima. U prvoj polovini 20. veka, epidemije dečije paralize rutinski su se širile SAD, što je dovelo do trke u razvoju vakcina.
Prve efikasne vakcine protiv poliomijelitisa pojavile su se 1950-ih, započevši masovne kampanje za imunizaciju svake osobe, sa naglaskom na deci. Inaktivirana polio vakcina (IPV), napravljena od mrtvog poliovirusa, davana je injekcijom, dok je oralna polio vakcina (OPV), napravljena od oslabljenog poliovirusa, davana na kockici šećera ili u bombonu. Danas je IPV vakcina izbora u zemljama sa snažnom zdravstvenom zaštitom, a OPV — jeftinija opcija koja se lakše primenjuje — koristi se inače.
U populacijama gde su svi imunizovani rano u životu, nije važno da li primaju IPV ili OPV, iako ove vakcine deluju na različite načine u okruženju. Ljudi vakcinisani IPV-om i dalje mogu da se zaraze bilo kojom dečjom paralizom koja cirkuliše. Neće se razboleti, ali mogu tiho da prenesu virus na nevakcinisane. Ljudi vakcinisani OPV-om ne mogu tiho da prenesu cirkulišuću poliomijelitis na ovaj način, ali mogu da odbace oslabljeni virus kojim su vakcinisani i prenesu ga na nevakcinisane. Ako oslabljeni virus mutira, može ponovo postati patogeni poliomijelitis.
U populacijama sa nevakcinisanom decom — bilo zbog odbijanja vakcinacije, prirodne katastrofe ili rata — takva poliomijelitisa dobijena vakcinom može se široko proširiti, izazivajući teške bolesti kod nekolicine nesrećnih.
Dok je originalni ili „divlji tip“ poliovirusa tek nedavno otkriven u Avganistanu i Pakistanu, poliomijelitis koji potiče od vakcine otkriven je u zemljama koje su udaljene poput Sirije, Demokratske Republike Kongo i SAD. poslednjih godina više slučajeva poliomijelitisa dobijenog vakcinom nego divljeg tipa, što stvara hitnost da se suprotstavi ovom novom izvoru poliomijelitisa.
Godine 2017, Andino i njegove kolege otkrili su kako se OPV vraća u svoj štetni oblik: jedna mutacija vraća sposobnost virusa da migrira iz ljudskog creva u nervni sistem. U roku od nekoliko godina, grupa je osmislila trio mutacija koje takvu genetsku reverziju čine mnogo manje verovatnom i upakovala je u novu vakcinu.
Ta vakcina, nOPV2, dobila je prvi spisak SZO za hitnu upotrebu za vakcinu 2020. godine i brzo je proizvedena i distribuirana.
„Preko 600 miliona doza je isporučeno u više od 28 zemalja, a u deset slučajeva zaustavila je tekuću epidemiju poliomijelitisa izazvane vakcinama“, rekao je Andino. „To nam je dalo mnogo više samopouzdanja da ovo zaista funkcioniše kako smo očekivali.
Uprkos svojoj efikasnosti, nOPV2 štiti samo od jednog od tri soja poliomijelitisa, a nedavno su se pojavili slučajevi poliomijelitisa u Izraelu, koji je jako vakcinisan, kao i u džepovima SAD gde ljudi odbijaju da vakcinišu svoju decu.
Čak i tamo gde nema slučajeva dečije paralize u bolnicama, dečija paraliza se i dalje otkriva u otpadnim vodama u većim gradovima. Možda je danas 99% manje slučajeva poliomijelitisa nego pre 30 godina, ali se pokazalo da je poslednjih 1% teško ugasiti.
„Ako negde postoji poliomijelitis, on će se vratiti tamo gde postoje praznine u vakcinaciji“, rekao je Andino.
Najnoviji rad Andino-ove grupe uzima rešenje koje su napravili za nOPV2 — tri mutacije koje obično sprečavaju da vakcina postane opasna tokom vremena — i konstruiše je u druga dva tipa OPV. Dobijene vakcine, nOPV1 i nOPV3, efikasno su sprečile poliomijelitis na životinjskim modelima. Sva tri su mnogo bezbednija od originalnih OPV-a, što povremeno može da izazove paralizu kod onih koji dobiju vakcinu, iako je to retko (reda jedan slučaj na dva miliona vakcinisane dece).
Dve nove vakcine se trenutno testiraju u kliničkim ispitivanjima kako bi se osiguralo da su obe efikasne i da se ne vraćaju u opasne oblike kod ljudi. Andino se nada da će biti ugrađeni u bivalentne ili trovalentne kombinacije sa nOPV2. Deca budućnosti će biti jednako zaštićena od dečije paralize doživotno, a možda će svet jednog dana doživeti decenije u kojima se detektuje nula poliomijelitisa.
„Percepcija da je poliomijelitisa nestala je opasna“, rekao je Andino. „Na primer, samo u Indiji se svake nedelje rodi 500.000 dece, ogroman broj podložnih ljudi. Sada imamo ono što nam je potrebno da ih zaštitimo.“
