Oko 110 miliona ljudi moralo je da napusti svoje domove zbog sukoba, progona ili kršenja ljudskih prava, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice. Rat u Sudanu, koji je raselio skoro 2 miliona ljudi od aprila, samo je poslednja na dugoj listi kriza koje su dovele do rekordne brojke.
„To je prava optužnica za stanje u našem svetu“, rekao je Filipo Grandi, koji vodi agenciju UN za izbeglice, novinarima u Ženevi uoči objavljivanja UNHCR-ovog Izveštaja o globalnim trendovima za 2022. godinu.
Samo prošle godine, dodatnih 19 miliona ljudi je prisilno raseljeno, uključujući više od 11 miliona koji su pobegli od ruske invazije na Ukrajinu, što je postalo najbrže i najveće raseljavanje ljudi od Drugog svetskog rata.
„Stalno se suočavamo sa hitnim slučajevima“, rekao je Grandi. Agencija je prošle godine zabeležila 35 hitnih slučajeva, tri do četiri puta više nego prethodnih godina. „Vrlo malo njih je na vašim naslovima“, dodao je Grandi, tvrdeći da je rat u Sudanu pao sa većine naslovnih strana nakon što su zapadni građani evakuisani.
Sukobi u Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji i Mjanmaru takođe su bili odgovorni za raseljavanje više od milion ljudi unutar svake zemlje 2022.
Većina raseljenih širom sveta potražila je utočište unutar granica svoje zemlje. Jedna trećina njih – 35 miliona – pobegla je u druge zemlje, što ih čini izbeglicama, navodi se u izveštaju UNHCR-a. Većina izbeglica je u zemljama sa niskim do srednjim prihodima u Aziji i Africi, a ne u bogatim zemljama Evrope ili Severne Amerike, rekao je Grandi.
Turska trenutno ugošćuje najviše izbeglica sa 3,8 miliona ljudi, uglavnom Sirijaca koji su pobegli od građanskog rata, a sledi Iran sa 3,4 miliona izbeglica, uglavnom Avganistanaca. Ali postoji i 5,7 miliona ukrajinskih izbeglica rasutih po zemljama u Evropi i šire. Broj osoba bez državljanstva takođe je porastao 2022. godine na 4,4 miliona, prema podacima UNHCR-a, ali se veruje da je to potcenjeno.
Što se tiče zahteva za azil, SAD su bile zemlja koja je primila najviše novih zahteva u 2022. sa 730.400 zahteva. To je takođe nacija sa najvećim zaostatkom u svom sistemu azila, rekao je Grandi.
„Jedna od stvari koje treba uraditi je reforma tog sistema azila kako bi on postao brži, efikasniji“, rekao je on.
Sjedinjene Države, Španija i Kanada nedavno su najavile planove za stvaranje centara za obradu azila u Latinskoj Americi sa ciljem smanjenja broja ljudi koji putuju na sever u Meksiko-SAD. granica.
Kako raste broj tražilaca azila, tako se povećavaju i izazovi sa kojima se oni suočavaju. „Vidimo odbijanja. Vidimo sve stroža i stroža pravila za imigraciju ili prijem izbeglica. Vidimo u mnogim zemljama kriminalizaciju imigranata i izbeglica, okrivljujući ih za sve što se dogodilo“, rekao je Grandi.
Prošle nedelje evropski lideri su obnovili finansijska obećanja severnoafričkim nacijama u nadi da će zaustaviti migraciju preko Mediterana, dok britanska vlada insistira na do sada neuspešnom planu za slanje azilanata u Ruandu, čemu se UNHCR protivi. Ali bilo je i nekih pobeda, rekao je Grandi, ukazujući na ono što je opisao kao pozitivan znak u pregovorima Evropske unije o novom paktu o migraciji i azilu, uprkos kritikama grupa za ljudska prava.
Grandi je takođe proslavio činjenicu da se broj izbeglica preseljenih 2022. godine udvostručio na 114.000 u odnosu na prethodnu godinu. Ali on je priznao da je ovo „još uvek kap u moru“.
