Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je u utorak da bi mogao da naredi svojim trupama da pokušaju da zauzmu više zemlje u Ukrajini kako bi zaštitili graničnu teritoriju sa Rusijom — pretnju sa upitnim kredibilitetom jer Kremlj nema punu kontrolu nad oblastima koje je već anektirao, piše AP.
U nekim od svojih najdetaljnijih primedbi o ratu u poslednjih nekoliko meseci, ruski lider je takođe tvrdio da su ukrajinske snage pretrpele „katastrofalne“ gubitke u novoj kontraofanzivi, i rekao je da ne razmišlja o novoj mobilizaciji trupa, kako se mnogi Rusi plaše. Ali on nije isključio kasnije pozivanje trupa. I ponovio je tvrdnju Rusije da je Ukrajina odgovorna za dizanje u vazduh brane na reci Dnjepar koja je izazvala velike poplave sa obe strane linije fronta prošle nedelje na jugu zemlje.
Putinovi komentari na otvorenom sastanku sa vojnim novinarima i blogerima usledili su nakon tvrdnji Kijeva da su ukrajinske trupe zauzele nekoliko sela u ranim fazama kontraofanzive dok pokušavaju da potisnu ruske trupe iz četiri regiona Ukrajine koje je Kremlj nezakonito anektirao prošle jeseni. Do sastanka, koji je trajao više od dva sata, došlo je nakon što je tokom noći u ruskim raketnim udarima u centralnoj Ukrajini poginulo najmanje 11 ljudi.
Putin je rekao da je kontraofanziva Ukrajine bila neuspešna. On je naveo da je Ukrajina izgubila 160 tenkova i preko 360 drugih oklopnih vozila, dok je Rusija izgubila 54 tenka od početka novog napada. Te tvrdnje nisu mogle biti odmah potvrđene. Ukrajinski zvaničnici obično ne komentarišu gubitke.
Bela kuća nije ponudila trenutnu reakciju na Putinove tvrdnje.
Američki zvaničnik upoznat sa američkim obaveštajnim službama rekao je da Putinovi komentari „nisu tačni“ i upozorio je da se ne stavlja bilo kakav značaj u javne procene Rusije. Zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman da bi ponudio internu procenu, nije naveo kako su Putinove tvrdnje obmanjujuće.
Osvrćući se na navodne ukrajinske upade u Rusiju i granatiranje pograničnih regiona, Putin je rekao da razmišlja da li „na ukrajinskoj teritoriji stvoriti neku vrstu sanitarne zone na takvoj udaljenosti sa koje bi bilo nemoguće doći do naše teritorije“.
Nije bilo jasno da li Rusija — koja nije uspela da zauzme Kijev i njegovu okolinu na početku rata, a kasnije je morala da se odrekne druge teritorije koju je zauzela, čak i u aneksiranim oblastima — može sebi priuštiti da rizikuje da proširi svoje dobitke u Ukrajini dok pokušava da odbije razvijaju kontraofanzivu u nekoliko sektora linije fronta dužine više od 1.000 kilometara (600 milja).
Poslednjih nedelja, ruska pogranična područja su izložena sve većem napadu, a Kremlj okrivljuje ukrajinske snage za upad boraca i udare bespilotnih letelica.
Ukrajinske vlasti nisu potvrdile umešanost Kijeva u napade, ali su ih otvoreno pozdravile. Odgovornost za upade preuzele su ruske dobrovoljačke jedinice koje simpatišu Ukrajinu.
Lokalni lideri u Rusiji molili su Kremlj da učini više na zaštiti stanovnika, od kojih su neki evakuisani u sigurnija područja.
Putin je priznao da su ruske vlasti trebale da predvide i spremaju se da zaustave takve napade. Ranije tokom rata granica je bila bolje zaštićena jer je Rusija držala više susedne ukrajinske teritorije, ali su se snage Kremlja povukle sa većeg dela prošle jeseni pod udarom ukrajinske kontraofanzive.
Putinov dugi sastanak sa vojnim blogerima, zajedno sa ratnim dopisnicima iz tradicionalnih medija, bio je dramatično priznanje njihovog značaja u prenošenju gledišta Kremlja.
U drugim napomenama, Putin je takođe rekao:
— Ruska odbrambena industrija je povećala proizvodnju dronova i drugog oružja, ali joj je potrebno više, a Zapad se takođe bori da proizvede više oružja i municije.
— Rusija bi se mogla povući iz dogovora koji podržavaju Ujedinjene nacije da dozvoli isporuku žita iz Ukrajine kroz demilitarizovani crnomorski koridor.
— Sjedinjene Države bi mogle da zaustave rat zaustavljanjem isporuke oružja Ukrajini, ostavljajući je preslabom da nastavi borbu.
— Zapad će na kraju shvatiti da to neće uspeti u Ukrajini. „Oni to nikada neće videti. Nikada.”
Dok je Putin govorio, Stejt department je najavio da će Sjedinjene Države poslati Ukrajini novi paket vojne pomoći vredan do 325 miliona dolara, uključujući niz raketa, projektila i druge municije.
Putin je ismevao navodne gubitke na ukrajinskom bojnom polju, uključujući i visokotehnološku zapadnu opremu koju je Kijev dobio. Rekao je da borbeni tenkovi Leopard nemačke proizvodnje i borbena vozila pešadije Bredli američke proizvodnje „gore zaista dobro“.
Ranije u utorak, njegovo ministarstvo odbrane objavilo je snimak na kojem se vidi kako je rečeno da su tenk Leopard 2 i borbeno vozilo Bredli zarobljeni od ukrajinskih snaga. Kako je saopštilo ministarstvo, ruski vojnici su snimili video posle žestokih borbi u Zaporožju. Nije bilo moguće odmah potvrditi autentičnost videa.
Ukrajinski zvaničnici bili su skoro jednako snažni kao Putin u obećanju da će pobediti u ratu, a Zelenski je insistirao da njegov narod neće popustiti dok cela Ukrajina ne bude oslobođena od ruske kontrole.
Za razliku od Putinovog nejasnog pogleda na napredak Ukrajine u njenoj kontraofanzivi, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak predsedniku Džou Bajdenu da Ukrajinci „ostvaruju napredak“ i da bi to moglo da ojača njihovu poziciju u bilo kakvim mirovnim pregovorima.
„Još je rano, ali ono što znamo je da što više zemlje budu u stanju da oslobode Ukrajinci, to će jače ruke imati za pregovaračkim stolom“, rekao je Stoltenberg na sastanku u Beloj kući.
Takođe u utorak, zamenica ukrajinskog ministra odbrane, Hana Malijar, rekla je ukrajinskoj televiziji da snage zemlje nastavljaju ofanzivu u četiri oblasti na jugu i istoku.
Šef ukrajinskih kopnenih trupa rekao je da se snage „kreću napred“ izvan Bahmuta, na istoku Ukrajine. Oleksandar Sirski je u Telegramu napisao da ruske snage „gube pozicije na bokovima“.
Na drugom mestu, ukrajinske vlasti su saopštile da je najmanje 11 ljudi poginulo, a 36 ranjeno tokom noći u ruskom raketnom napadu na grad Krivij Rih, rodni grad predsednika Vladimira Zelenskog.
Slike iz najnovijeg raketnog napada koje je Zelenski preneo na svom Telegram kanalu pokazuju kako se vatrogasci bore sa požarom dok je plamen probijao kroz razbijene prozore u oštećenoj stambenoj zgradi. Ugljenila i oštećena vozila zasula su zemlju.
„Još terorističkih projektila“, napisao je. „Ruske ubice nastavljaju svoj rat protiv stambenih zgrada, običnih gradova i ljudi.
Bez navođenja detalja o lokacijama ili vremenu, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su ruske snage koristile krstareće rakete dugog dometa da bi pogodile ukrajinske vojne rezerve i skladišta sa zapadnim oružjem i municijom.
Guverner Dnjepropetrovske oblasti Sergej Lisak napisao je na Telegramu da su tela sedmoro ljudi izvučena iz skladišta privatne kompanije, a „još četiri sudbine su prekinute“ u stambenoj zgradi. On je rekao da su operacije potrage prekinute.
U međuvremenu, Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, napadnut je dronovima Shahed iranske proizvodnje, a okolni region je granatiran, rekao je lokalni guverner Oleh Sinjehubov na Telegramu. U granatiranju su ranjena dva civila u gradu Ševčenkove, jugoistočno od Harkova, a u napadu dronom oštećene su dve zgrade u Harkovu.
