Jedva je svanulo kada su žestoki navijači Nikole Jokića u njegovom rodnom gradu Somboru skandirali MVP, MVP i proslavili prvu NBA titulu Denver Nagetsa.
Denver je zaostao za Majami Hitom u poluvremenu pete utakmice, ali je pobedio rezultatom 94-89, dok je dvostruki MVP lige Jokić postigao 28 poena i 16 skokova i sakupio trofej za najkorisnijeg igrača finala.
Svaki udarac, odskok ili blokada srpskog centra izazvao je glasno navijanje i povike u oronuloj sportskoj dvorani u malom i inače uspavanom gradu na severu Srbije u blizini granice sa Hrvatskom i Mađarskom gde su domaći navijači gledali finale na velikom ekranu.
Najglasnije ovacije usledile su kada je tipično skroman i kameno suočen Jokić rekao u intervjuu posle utakmice na terenu: „Vreme je da idemo kući“.
Uskoro će ga oni obožavaoci koji su proveli neprospavane noći gledajući seriju NBA finala videti lično dok se vraća kući da brine o svojim trkačkim konjima.
Za malu balkansku državu od nešto više od šest miliona ljudi, jun je bio mesec koji će malo ko zaboraviti. Srbija je donela Jokiću svoj prvi NBA prsten, a teniskoj zvezdi Novaku Đokoviću rekordnu 23. grend slem titulu u singlu kada je u nedelju osvojio finale Otvorenog prvenstva Francuske.
„To je prosto neverovatno“, rekao je u intervjuu Jokićev otac Branislav, koji vodi lokalni trkački klub na periferiji Sombora. „Mislim da se ovo veliko dostignuće više nikada ne može ponoviti.
Konjušnicu zovu Hvatač snova po imenu prvog trkačkog konja kojeg je Jokić kupio godinama unazad, jer je razvio snažnu strast prema konjima i konjskim trkama.
Nedaleko je košarkaško igralište na kojem je Jokić prvi put trenirao u blizini svoje osnovne škole, na kojem je velika zidna slika njegovog u dresu Nagetsa broj 15 i natpis: „Ne plašite se velikih neuspeha“.
Branislav Jokić, u plavom dresu Denver Nagetsa, rekao je da niko nije mogao da predvidi uspeh Nikole kao košarkaša jer je napredovao od malograđanskog talenta, „koji je u jednom trenutku bio malo preteran,” do prelaska u regionalnu ligu i tada je potpisao svoj prvi ugovor sa Nagetsima.
„Imao je nešto posebno u sebi. Danas to retko pominjem, ali sam jednostavno znao da će biti dobar košarkaš“, rekao je on. „Ali do kojih visina će doći, tada niko nije mogao znati.
Branislav Jokić je rekao da je njegov sin, iako je vredno trenirao da bi dostigao vrhunske nivoe, uvek bio usmeren na ljubav prema konjima.
„Počeo je da raste, i u visinu i u veličinu, i počeo je da postaje svestan da može da bude košarkaš, ali je tada imao veliku želju – rekao bi ‘Tata, hoću da postanem konjanik.’ A ja sam mu govorio: ‘Sine, postani prvo košarkaš, pa ćeš posle postati veliki konjanik’”, rekao je Branislav Jokić.
Jokić je postao najslabije draftovan igrač — 41. ukupno u drugom kolu 2014. — koji je osvojio MVP finala. Takođe je postao tek treći pik drugog kola koji je osvojio MVP finala.
Jokić je postao i prvi igrač u istoriji NBA koji je vodio plej-of po postignutim poenima, skokovima i asistencijama. Sa 600 poena, 269 skokova i 190 asistencija ukupno vodio je u sve tri kategorije.
Jokić i Đoković, nekada u generaciji sportista koji su odrasli na oko 2 1/2 sata vožnje u zemlji koja nije mnogo naseljenija od Kolorada, bili su u potrazi za osvajanjem titula i dostizanjem rekorda koji su utisnuli njihova imena u istorijskih knjiga.
„Sport je nešto što je posebno u Srbiji. Imamo Novaka, koji je verovatno najbolji ikada, Novak je najbolji ikada za nas, sada imamo NBA šampiona“, rekao je Jokić na konferenciji za novinare. „Veoma je dobar osećaj biti Srbin sada.
