Decenijama su se lekari obično oslanjali na merenje krvnog pritiska i proteina u urinu kako bi utvrdili da li će žena razviti preeklampsiju, ozbiljan hipertenzivni poremećaj koji pogađa otprilike 2% do 8% trudnica širom sveta. Međutim, ovi testovi su loši prediktori da li će žena razviti tešku preeklampsiju, posebno kako trudnoća napreduje.
Ali test krvi koji je nedavno odobrila FDA sada može pomoći lekarima u Sjedinjenim Državama da predvide ranije i tačnije da li će žena razviti tešku preeklampsiju tokom trudnoće.
Ovaj prvi prognostički test ove vrste funkcioniše tako što otkriva sFlt1 i PIGF, dva proteina u krvi koji predviđaju loše ishode od preeklampsije sa znatno boljom tačnošću od trenutnih metoda. Test se može koristiti između 23. i 35. nedelje trudnoće za predviđanje razvoja teške preeklampsije kod žena koje imaju simptome hipertenzije ili im je dijagnostikovana hipertenzija tokom trudnoće.
„Lekari mogu da koriste ovo zajedno sa drugim klinički dostupnim testovima kako bi stratificirali svoje pacijente kako bi utvrdili da li su pod visokim rizikom od teške preeklampsije i komplikacija, ili u niskom riziku, da bi se njima na odgovarajući način lečili“, rekao je Saroš Rana, MD, MPH, šef medicine za majku i fetus na Medicinskom univerzitetu u Čikagu.
Rana je proučavala sFlt1 i PlGF biomarkere da bi predvidela i definisala preeklampsiju kod pacijenata i radila na odobrenju FDA više od jedne decenije sa dugogodišnjim saradnicima u Cedars-Sinai Medical Center u Los Anđelesu. Test ili određene komponente testa se već koriste u zemljama poput Evrope, Kanade i Azije.
Dok preeklampsiju karakteriše prvenstveno visok krvni pritisak, drugi znaci uključuju povišene količine proteina u urinu i oštećenje organa. Iako neke žene nemaju simptome, to je čest uzrok komplikacija kod majke i fetusa, kao i prevremenog porođaja.
Ne postoji specifičan dijagnostički test za preeklampsiju, a jedini način da se izleči je porođaj bebe i placente (veruje se da ova poslednja uzrokuje bolest). Ako je beba premlada da preživi van materice, lekari pokušavaju da kontrolišu majčinu bolest u očekivanju antihipertenzivnih lekova, magnezijuma i steroida.
Efekti preeklampsije takođe mogu biti doživotni.
„Žene koje imaju preeklampsiju imaju veći rizik od kratkoročnih i dugotrajnih hipertenzivnih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti do kraja života“, rekla je Rana.
Za žene koje su negativne i za koje se smatra da su pod niskim rizikom, test bi mogao značiti kraći boravak u bolnici i manje, ako ih ima, steroidnih tretmana. Pacijenti za koje se test smatra da su visokorizični mogli bi biti prebačeni u centar za negu višeg nivoa koji je najbolje pripremljen da se nosi sa komplikacijama kod majke i prevremenim porođajem. Test bi takođe mogao da smanji stopu prevremenog porođaja kod pacijenata za koje lekari sumnjaju, ali ne mogu da potvrde, da imaju preeklampsiju, o čemu se Rana nada da će prikupiti podatke.
Rana na sličan način očekuje da će test poboljšati sumornu nejednakost sa kojom se suočavaju trudnice crnkinje kada je u pitanju preeklampsija: kod njih je 60% veća verovatnoća da će je razviti nego kod trudnica belih žena i imaju mnogo veću stopu komplikacija od preeklampsije. (U jednoj nedavnoj studiji sprovedenoj u UChicago Medicine sa velikom kohortom visokorizičnih trudnica, Rana je pokazala da ovi biomarkeri predviđaju neželjene ishode među crnkinjama.)
Otkrivanje boljih metoda za dijagnostikovanje i lečenje preeklampsije bilo je Ranino životno delo. Objavila je više od 100 radova u kojima se procenjuje upotreba biomarkera za predviđanje preeklampsije i njenih komplikacija. U jednoj od prvih i najvećih prospektivnih studija sprovedenih u Sjedinjenim Državama, Rana je uključila više od 1.000 pacijenata koji su bili procenjeni na preeklampsiju. Kod žena sa sumnjom na preeklampsiju koja se javlja u manje od 34 nedelje, cirkulišući odnos sFlt1/PlGF predviđa neželjene ishode sa znatno boljom tačnošću od sadašnjih pristupa. Nedavno je Rana bila ključni autor u studiji koja je podneta FDA za odobrenje kliničke upotrebe biomarkera. Takođe je upisala najveći broj pacijenata sa UChicago Medicine (NEJM Evidence, 2023).
Rana planira da sarađuje sa Odeljenjem za kliničku hemiju u Čikagu kako bi ponudila test pacijentima. Ona planira dalja istraživanja kako bi ispitala stvarni uticaj biomarkera u kliničkoj praksi, terapije zasnovane na angiogenim proteinima i potencijalnu široku upotrebu biomarkera za smanjenje viška morbiditeta i mortaliteta među ženama sa preeklampsijom u Sjedinjenim Državama.
