Posle dugog putovanja pod ljubaznim, ali pomalo ponavljajućim uputstvima vaše omiljene GPS aplikacije, ništa nije gore od toga da vam se kaže kako da se krećete u svom komšiluku.
Ptice selice koje mogu da osete magnetno polje planete mogu doživeti sličnu iritaciju zbog mikroupravljanja. Istraživači sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi i Bovling Green State Univerziteta u SAD otkrili su da bukvalno mogu da isključe svoju neurološku pomoć za navigaciju kada im više nije potrebna.
Istraživanje je proučavalo vrapce belog grla (Zonotrichia albicollis) i otkrilo da su oni bili u stanju da aktiviraju određeni deo svog mozga kada je trebalo da migriraju, i da ga vrate u stanje mirovanja dok se odmaraju na tačkama zaustavljanja.
Ovaj region mozga ‘klastera N’ je ranije identifikovan kao važan za navigaciju ptica, ali nije jasno kako se tačno koristi među vrstama, ili da li se automatski aktivira i deaktivira na osnovu dnevnih ili sezonskih ciklusa.
„Ovaj region mozga je veoma važan za aktiviranje geomagnetnog kompasa, posebno za ptice pevačice kada migriraju noću“, kaže diplomirani student psihologije Medlin Brodbek sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi.
„Skoro sav prethodni rad na ovoj specifičnoj funkciji mozga obavljen je u jednoj laboratoriji u Evropi, tako da je bilo sjajno ponoviti ga u severnoameričkoj ptici poput belog vrapca.
Ptice su analizirane u tri grupe u laboratoriji: dnevni, noćni odmor i noćni migratorni nemir. Taj nemir je determinisan povećanom aktivnošću, kao što su zviždanje krila i skakanje smuđa.
Ispitivanjem mozga ptica podeljenih u ove tri grupe, otkriveno je da je aktivacija klastera N povezana sa migratornim nemirom, a ne da li je bio dan ili noć. Što su ptice nemirnije, činilo se da su N neuroni aktivniji.
Drugim rečima, to nije deo mozga koji se automatski uključuje tokom sezone migracije – ili čak noću. Prethodne studije sugerišu da je klaster N uvek omogućen noću, ali to ovde nije bio slučaj.
To doprinosi našem razumevanju kako ptice i druge životinje koriste magnetno polje planete da pronađu svoj put, što bi moglo da se osloni na nešto jednostavno, lagano povlačenje magnetnih čestica ili nešto tako složeno kao što je nalet kvantne hemije.
„Magnetna polja su zaista zabavna za razmišljanje jer su nevidljiva za ljude“, kaže Brodbek. „Ne možemo da ih vidimo ili osetimo, ali većina životinja ih na neki način opaža.“
„Za ptice, korišćenje Zemljinog magnetnog polja da znaju da li idu ka polu ili prema ekvatoru očigledno je od velike pomoći za orijentaciju i migraciju. Neverovatno je da one mogu da aktiviraju svoj mozak na ovaj način, a mi ne možemo.“
Osim što nas uči više o tome kako ptice migriraju i pronalaze put širom sveta, to je još jedan podsetnik da naši gradovi potencijalno mogu da ometaju prirodne procese koji se dešavaju oko nas.
Ako znamo kako životinje žive svoje živote, imamo bolju ideju kako da im se sklonimo s puta ili da im pomognemo da pronađu siguran prolaz. Istraživači sugerišu da još uvek postoji mnogo više o delu klastera N ptičjeg mozga što se može otkriti u budućim studijama, kao što je to kako vremenski znaci ili zalihe masti mogu uticati na njegovu aktivnost.
„Ptice ne koriste samo svoj magnetni kompas“, kaže psiholog i biolog Skot Mekdugal-Šeklton sa Univerziteta Zapadni Ontario. „Znamo da obraćaju pažnju i na Sunce i zvezde kao na znake. Takođe znamo da stvari poput svetla noću, ili prozora u zgradama, i sve ove stvari koje stavljamo u svet ometaju njihove migracije.“
„Ova vrsta osnovnog istraživanja nas informiše i daje nam do znanja čitav niz načina na koje životinje percipiraju svet kada migriraju i šta mi kao ljudi treba da uradimo da bismo minimizirali svoj uticaj.
Istraživanje je objavljeno u European Journal of Neuroscience.
