Nežna sredstva za čišćenje su podjednako efikasna u ubijanju virusa — uključujući i koronavirus — kao i grubi sapuni, pokazalo je novo istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Šefild.
Zdravstveni radnici često zamenjuju oštre sapune ili sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola sredstvima za čišćenje koja su pogodna za kožu kako bi lečili ili sprečili iritantni kontaktni dermatitis — uobičajenu kožnu bolest koja uzrokuje crvenu i otečenu kožu sa suvom i oštećenom površinom.
Tokom pandemije COVID-19, učestalost i težina bolesti među zdravstvenim radnicima porasli su sa 20% na 80%.
Uprkos širokoj upotrebi proizvoda za nežno čišćenje za pranje ruku, postoje ograničeni dokazi koji pokazuju antivirusnu efikasnost proizvoda u sprečavanju širenja virusa kao što su humani koronavirus, herpes simpleks virus, norovirus i grip.
Naučnici sa Šefildske grupe za istraživanje dermatologije (SDR) Univerziteta u Šefildu testirali su više proizvoda za pranje ruku kao deo studije. To su uključivali antibakterijski sapun, prirodni sapun, sredstva za čišćenje pene i proizvode za pranje kupatila, a tim je istraživao njihovu sposobnost da ubiju oba virusa sa omotačem; kao što su ljudski koronavirus i grip, koji imaju dodatni sloj strukturalne zaštite; u poređenju sa virusima bez omotača, kao što su norovirus i adenovirus.
Nalazi, objavljeni u časopisu Frontiers in Virologi, pokazuju da su nežna sredstva za čišćenje bila efikasna u ubijanju virusa sa omotačem, ali virusi bez omotača pokazali su otpornost na sredstva za čišćenje pogodna za kožu, kao i na oštre sapune.
Vodeći autor studije, dr Munitta Muthana sa Odeljenja za onkologiju i metabolizam Univerziteta u Šefildu, rekao je: „Pranje ruku sapunom i toplom vodom u trajanju od 20 sekundi bila je osnovna poruka za koju se zagovara u Velikoj Britaniji da pomogne u zaustavljanju širenja COVID-a -19 Ali za zdravstvene radnike, koji mogu da peru ruke i do 100 puta tokom smene od 12 sati, ovo može izazvati neželjene štetne efekte.
„Ne samo da iritantni kontaktni dermatitis uzrokuje upalu kože, stvaranje plikova i pucanja, što povećava prenos bakterija i virusa, već može dovesti i do manje usaglašenosti sa ličnom zaštitnom opremom (PPE) i neadekvatnog pranja ruku zbog straha od pogoršanja simptoma. Bolest takođe može značajno uticati na produktivnost radnog mesta.
„Naša studija je po prvi put pokazala da je zamena oštrih sapuna blažim proizvodima za pranje, kao što su nežna sredstva za čišćenje, efikasna u borbi protiv virusa sa omotačem, uključujući humani koronavirus, što je veoma ohrabrujuće – posebno za one na poslovima u kojima je iritantni kontaktni dermatitis profesionalne opasnosti. Takođe smo otkrili da upotreba dodatnih agenasa kao što su hidratantni krema za zaštitu kože nije sprečila antivirusnu aktivnost proizvoda, što znači da ne moramo da koristimo veoma oštre proizvode na našoj koži da bismo ubili viruse.“
Važno je da je studija takođe otkrila da virusi bez omotača pokazuju veću otpornost na sve vrste testiranih proizvoda za pranje ruku, uključujući oštre hemijske supstance i blaža rastvora. Norovirus — poznat kao zimska buba za povraćanje — bio je najotporniji.
Prvi autor studije, dr Natali Vinder. Istraživač sa Odeljenja za onkologiju i metabolizam Univerziteta u Šefildu je rekao: „Čak i kada smo povećali izloženost norovirusu proizvodima za pranje ruku sa 20 sekundi na jedan minut, virus nije poremećen. Bleach je bio jedini agens koji je uticao na virus — međutim, pranje ruku na bazi izbeljivača nije izvodljiva opcija zbog svoje korozivnosti, koja bi bila izuzetno štetna za kožu.
„Norovirus se može vrlo lako širiti – potrebno je samo 18 čestica norovirusa da bi se zarazila druga osoba, za razliku od 1.000 čestica korona virusa potrebnih za širenje infekcije. Naši nalazi pokazuju da iako su dobre prakse higijene ruku važne za sprečavanje širenja mnogih virusa, oni nisu dovoljni za kontrolu norovirusa.
„Mjere kao što su izolacija i dezinfekcija površina izbjeljivačem su efikasnije u sprječavanju širenja infekcije norovirusom i potrebno je uraditi više istraživanja kako bi se utvrdilo da li se jako razblaženi proizvodi za pranje ruku na bazi izbjeljivača, koji su bezbedni za upotrebu na koži, mogu proizvedeno“.