Gojaznost je ranije bila povezana sa povećanim rizikom od raka, ali većina studija nije razlikovala rizike između muških i ženskih pacijenata. Nova studija objavljena 12. juna u časopisu Cancer Cell pobliže razmatra ovu vezu. Istraživači navode da i ukupna akumulacija masti i distribucija masti u različitim delovima tela predstavljaju različite rizike od raka u zavisnosti od pola. Pored toga, rizici variraju u zavisnosti od tipova karcinoma, kao što su kolorektalni, ezofagealni i rak jetre.
„Lekari i naučnici su svesni da gojaznost povećava rizik od raka, ali ova veza je manje poznata javnosti“, kaže prvi autor Matijas Rask-Andersen, istraživač sa Univerziteta Upsala u Švedskoj. „Ova zapažanja su važna za procenu rizika i za sticanje dubljeg razumevanja rizika od bolesti povezanih sa adipozom.“
„Važan aspekt rizika od bolesti povezanih sa gojaznošću je distribucija masti u različitim delovima tela“, kaže stariji autor Asa Johansson, takođe sa Univerziteta u Upsali. „Mast uskladištena u abdomenu smatra se patogenijom u poređenju sa potkožnom masnoćom. Osim toga, poznato je da se količina masti uskladištene u različitim delovima, kao i stope većine karcinoma, razlikuju između žena i muškaraca. Ove činjenice su motivisale pažljivo polno stratifikovana analiza rizika od raka povezanog sa adipoznošću“.
Istraživači su koristili podatke iz Britanske Biobanke, grupe od 500.000 stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva starosti između 37 i 73 godine, koji su regrutovani između 2006. i 2010. godine, a zatim praćeni u proseku od 13,4 godine. Među podacima prikupljenim od učesnika u bazi podataka bili su detalji o raspodeli masti u njihovim telima i da li su razvili rak.
Istraživači su koristili modeliranje Cok proporcionalnih opasnosti da identifikuju povezanost između nivoa i distribucije masti u telima učesnika u vreme početne procene i njihovih kasnijih stopa raka. Tim je otkrio da su svi tipovi raka osim raka mozga, grlića materice i testisa povezani sa najmanje jednom osobinom povezanom sa gojaznošću.
Kod pacijenata ženskog pola, najjače veze između ukupne akumulacije masti i raka bile su kod raka žučne kese, raka endometrijuma i adenokarcinoma jednjaka. Kod muškaraca, najjače veze između ukupne akumulacije masti i raka bile su kod raka dojke, hepatocelularnog karcinoma i karcinoma bubrežnih ćelija. U pogledu akumulacije i distribucije masti, postojali su različiti efekti između polova na rak debelog creva, jednjaka i jetre. Na primer, veći deo masti uskladištene u abdomenu bio je povezan sa karcinomom skvamoznih ćelija jednjaka kod žena, ali ne i kod muškaraca. Pored toga, akumulacija telesne masti bila je povezana sa visokim rizikom za hepatocelularni karcinom kod muškaraca, efekat koji nije bio prisutan kod žena.
„Bili smo iznenađeni kada smo videli da se čini da postoji razlika u efektu gojaznosti na rizik od raka, ne samo između muškaraca i žena, već i između žena u postmenopauzi i pre menopauze“, kaže Johanson. „Najvažnije je to što je gojaznost samo faktor rizika za rak dojke nakon menopauze, verovatno zbog promene u proizvodnji estrogena u vezi sa menopauzom.
Istraživači primećuju ograničenja ove studije, posebno da je ona bila ograničena uglavnom na učesnike britanske bele, koji čine skoro 95% britanske Biobanke. Objašnjavaju da se njihovi nalazi mogu razlikovati od drugih etničkih grupa ili da nisu primenljivi na njih. Oni takođe kažu da zbog toga što su učesnici bili stariji, rezultati verovatno nisu direktno prenosivi na mlađe populacije.
Oni planiraju da urade dodatne studije kako bi pomogli u razvoju potpunog razumevanja molekularnih mehanizama koji su u osnovi ovih nalaza. Budući rad će se takođe fokusirati na genetske i ekološke faktore rizika za rak, koji nisu statični, već se razlikuju tokom životnog veka osobe. Ovo uključuje detaljniji pogled na varijacije u efektima gojaznosti pre i posle menopauze.
„S obzirom na brzo rastuću stopu gojaznosti na globalnom nivou, gojaznost je sada najbrže rastući faktor rizika za ukupan rizik od raka“, kaže Rask-Andersen. „Mjere za prevenciju i smanjenje pojave gojaznosti i prekomjerne težine su stoga veoma motivisane. Međutim, važno je uzeti u obzir da smanjenje težine ne eliminiše rizik od raka. Još uvijek postoji mnogo pojedinačnih faktora rizika koji imaju mnogo veći uticaj na specifične vrste raka, kao što je pušenje za rak pluća i izlaganje suncu za rak kože.“
