Oko 160 miliona dece u svetu prinuđeno je da radi i taj broj raste, alarmantni su podaci na Svetski dan borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada. U Srbiji je gotovo svako deseto dete bilo izloženo zloupotrebi rada. Reč je o 82.000 mališana starosti od pet do 17 godine, koje viđamo na ulici kako prose, peru stakla na automobilima ili sakupljaju sekundarne sirovine, piše RTS.
Imao je tek četiri godine kada je sa bratom i sestrom izašao na ulicu. Nije to bio njegov izbor, kaže Viktor, to se jednostavno podrazumevalo tamo odakle dolazi.
„Nismo imali uslova da živimo, da se školujemo i da se oblačimo. Ne planiraš nigde drugde da ideš, samo na ulici, kao radiš na ulici, prosiš. Osećao sam se baš mnogo loše, bilo je rizičnih situacija, da je dolazilo do sudara. Imao sam dosta njih koji su poginuli“, kaže Viktor Matić koji sada radi u jednom beogradskom kafe-baru.
Viktor više nije na ulici. Završio je školu, kurs za konobara i radi u jednom beogradskom kafiću koji zapošljava mlade poput njega. Nažalost, neka deca nikada ne dobiju priliku za novi početak.
„To nije samo oblik prinudnog prosjačenja nego i višestruke eksploatacije. To znači da su deca prinuđena i na prinudne brakove, ali takođe na prinudnu prostituciju, prinudno vršenje krivičnih dela, tako da mi pričamo o jednom vrlo kompleksnom problemu“, objašnjava Mitar Đurašković iz Udruženja „Sloboda nema cenu“.
Koren problema je siromaštvo. To su uglavnom deca iz romskih nehigijenskih naselja, čiji su roditelji u većini slučajeva i sami radili na ulici. „Dečji rad se shvata i prihvata kao radni resurs koji doprinosi smanjenju siromaštva porodice, opstanku domaćinstva, prosto kao strategija preživljavanja. Uglavnom roditelji govore da je to dobro za decu, jer mogu da steknu radne navike“, ističe Jovana Čvorić iz Grupe „Secons“.
To ne bi bio problem da takav rad ne ugrožava njihovo zdravlje i oduzima im priliku da se školuju i bolje žive.
„Radimo na tome da se pitanje zapošljavanja, socijalne zaštite i dostupnosti obrazovanja takođe reše primereno njihovim potrebama i naravno da se onda otkloni sama prilika da se nađu u uličnoj situaciji i da budu u funkici zloupotrebe njihovog rada“, ističe ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
Država je, na predlog Međunarodne organizacije rada, usvojila listu opasnog rada za decu. Moraće da formira i listu lakog rada za decu.
„Države koje nemaju zakonski regulisane čak i lake oblike rada dece, kao što je gluma, snimanje reklama, pa i ona limunada koju su deca pre neki dan prodavala na ulici, ako taj laki rad nije definisan, smatra se da država automatski ima problem sa dečijim radom. Mi smo taj predlog izradili, ali nažalost on će moći da zaživi u srpskom pravnom sistemu tek kada bude usvojen novi Zakon o radu“, navodi Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada.
Zloupotrebi dečijeg rada izloženiji su dečaci nego devojčice. Oni češće obavljaju i opasne poslove. Teritorijalno, zloupotreba dečjeg rada najprisutnija je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
