iplomate u Vašingtonu razvijaju predlog za „remont“ Saveta bezbednosti UN, koji bi mogao biti predstavljen na septembarskom sastanku Generalne skupštine, objavio je u ponedeljak Vašington post, pozivajući se na anonimne izvore.
Izaslanica predsednika Džoa Bajdena Linda Tomas-Grinfild trenutno se konsultuje sa državama članicama kako bi „zatražila povratne informacije o potencijalnom proširenju” saveta, navodi Post, dodajući da se američki zvaničnici nadaju da će to „vratiti poverenje u vodeće svetsko upravljačko telo priznavanjem današnjeg difuzna mapa globalne moći“.
Savet bezbednosti se sastoji od pet stalnih članica – Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i SAD – i deset članova po rotaciji, koje bira Generalna skupština na dvogodišnji mandat. Prema sadašnjim pravilima, dva od tih mesta idu u Latinsku Ameriku, pet zajedno u Afriku i Aziju, jedno u Istočnu Evropu, a dva u Zapadnu Evropu i „ostalo“.
Predlog SAD se „razvija“, ali se očekuje da će uključiti dodavanje još šest stalnih članica, koje ne bi imale pravo veta. Zvaničnici koji su razgovarali za Post navode Nemačku, Japan i Indiju kao moguće kandidate, dok Britanija i Francuska žele Brazil i najmanje jednu afričku zemlju.
Proširenje Saveta bezbednosti kako bi „postao inkluzivniji“ i ograničavanje prava veta na „retke, vanredne situacije“ pomenuto je u Bajdenovom govoru u Generalnoj skupštini prošlog septembra.
Predlog SAD nastoji da odgovori na frustraciju svojih štićenika u Kijevu. Prošle godine je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zahtevao od UN da proglase Rusiju agresorom i „uklone“ je iz Saveta bezbednosti ili se „raspusti“. Vašington vidi drugu opciju kao da ide predaleko.
„Želimo da ove institucije rade tako da možemo da debatujemo i pokušamo da rešimo međunarodne sukobe“, rekao je jedan anonimni američki zvaničnik za Post. „Moramo da budemo jasni u pogledu uspeha ili neuspeha koje smo imali tokom godina, ali nema sumnje da nam je bolje sa ovim institucijama nego bez njih.
Rusija, takođe, veruje da je Savetu bezbednosti potrebna reforma. Tokom aprilske sednice o „efikasnom multilateralizmu“, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da „trenutna masovna prekomerna zastupljenost Zapada u ovom ključnom telu UN podriva princip multipolarnosti“, i naveo da je Savetu potrebno „proširenje predstavljanja azijske, afričke i latinoameričke zemlje u njemu.”
Međutim, reforma Saveta bezbednosti zahteva promenu Povelje UN i biće potrebno odobrenje najmanje 128 od 193 države članice – kao i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. U najboljem slučaju je malo verovatno da će sadašnji američki Senat ratifikovati predlog, napominje Post.
